U partnerskom odnosu između odraslih zrelih osoba, pažnja koju jedno drugom ukazuju varira u intenzitetu i kvalitetu, ali niko od toga ne pravi problem. Emotivni zavisnici se u odnosu prema partneru ponašaju kao zapostavljena deca, kojima nikad nije dovoljno pažnje, traže da budu centar sveta i nikad u tome ne uspevaju, služe se trikovima da skrenu i zadrže pažnju i stalno su im potrebni dokazi ljubavi i privrženosti. Emocije mogu da budu teška droga, a emocionalna zavisnost krajnje destruktivan faktor, koji ometa vezu u svim osnovnim karakteristikama i vrednostima, kao što su poverenje, razumevanje, podrška. Emocionalni zavisnik stalno traži još i nikad nije zadovoljan onim što mu se pruža i nikad ne preispituje svoje potrebe, ali zato vrlo lako optužuje partnera za sebičnost i distanciranost. Emocionalni zavisnik, baš kao i narkoman i alkoholičar, nije sposoban za ljubav i davanje, jer ne voli sebe. A ko ne voli sebe nikad nije siguran u to da ga neko drugi voli i ni jedan dokaz mi nikad nije dovoljan. Ova zavisnost može da se ispoljava u lakšem i težem obliku, a detektovaćete je odgovorima na sledeća pitanja:
Da li očekujete da vas partner usreći?
Kad nekog volite, onda želite da ga usrećite, ali ako neko nije sposoban da bude srećan, nemoguće je uneti sreću u njega, ispuniti ga njome i navesti ga da je zadrži u sebi. Ako očekujete da vas partner usreći i nesrećni ste ako on to ne čini, imate zavisnički odnos prema njemu. Dali ste mu svoju moć da budete srećni i očekujete da on radi vaš posao umesto vas. Uzmite natrag svoju moć. Srećan je onaj ko može i ume da bude srećan, nezavisno od toga da li se neko trudi da ga usreći i da li ga prate srećne okolnosti.
