Nikada neću zaboraviti kako su sedeli u plićaku i cmakali se (cmakanje je ona “mnogo poljubaca u minuti“ vrsta poljubca) i negde u milisekundi uzdaha govorili jedno drugom “Kuco moj“ – “Maco moja“, dok najednom ona ne izgovori ono “Medo moj“. Hej, medo! Pa ako kuca i maca ubijaju seksualnu želju, onda je “Meda“ baca u zimski san. Gledala sam ih i divila se toj infantilnoj ljubavi koju bez blama pokazuju na plaži, a zatim se pokrila belom majicom ne bi li slučajno iko pomislio da ne daj Bože podržavam govor ljubavi. Govor infantilne ljubavi mi je toliko stran da kada ga čujem vidim hijeroglife koji lete po vazduhu. Shvatam ja sve, vole se ljudi ali blam, sram i sve ono što opisuje neprijatnost koju sam osećala dok su se te reči provlačile, je neprocenjiv. Možda se ja čak i dalje smejem dok hejtujem zoološki jezik parova, ali oni danas imaju dete i u srećnom su braku. Ok, uverila sam se da “Kuca”, “Maca”, “Međed” i ostali pripadnici životinjskog sveta predstavljaju neku vrstu poštovanja (kada se to izgustira počinje “Bebo“ era) pa pomislih kako ću eventualno nekada popustiti. Međutim kako godine prolaze shvatam da je tužno što ja i dalje to ne želim. To jednostavno nisam Ja, niti ću ikada biti – čak ni u smislu da ću nesvesno postati. No way, nek mi ovaj blog bude svedok.
Nisam tvoja Mala
Nedugo potom u nekom drugom fazonu skockana više nego za maturu stojim ispred njega čekajući da podigne glavu i konačno me ugleda. “’De si pile?“ – zapara mi uši do te mere da bih pre slušala pridiku drugarica o njegovim godinama. Ozbiljno, to bi bio Šuman za razliku od ovog loše upakovanog pop slatkiša. Kao da me je milion tuševa polilo hladnom vodom, dobila sam naglu želju da se nađem u krevetu slušajući Dina Merlina i njegove pesme tužne tematike o razlici u godinama. Ipak, iz kluba potmulo se čula “I need a miracle”, što takođe nije bilo daleko od istine. Znate nekada je teško razaznati kada se nekome zaista sviđate i kada je taj neko samo ljubazan. Godinama nisam čitala ono što je bilo očigledno. Nisu bili hijeroglifi, već jasna abeceda koja je pisala reči “Pile”, “Dušice” i “Mala” meni ispred nosa. Onog nosa koji nije uspeo da namiriše kako bi drugarica Dijana rekla, “Kćeri moja“ jezik. Uvek sam mislila da nismo zajedno zato što mi se neće, a onda sam shvatila da neću više da se igram tako (uostalom on neće nikako).
U isto vreme na drugoj strani grada putem sms poruka odvijao se neki treći jezik, dosta očigledniji. Ipak zanimljivost ovog jezika jeste da se ni malo nije naslućivao. “Dopisujemo se mi tako, o faksu, učenju, životu kad op, pojavi se ono ’Guzo’ u sred poruke – Otkad smo mi na Guza?!“ – pomalo uvređeno nam je ispričala ovu priču, koja je posle tužne “Kćeri moja“, bila doista simpatična, štaviše smešna i relaksirajuća. Ok, jeste da je tok poruke promenio svoj žanr i dobio novi podžanr u vidu seksi jezika, ali da se ne lažemo “Guza” je daleko pristojnije i naivnije od “Ribo” ili “Mačko”, a plus dobiješ kompliment da imaš dobru guzu, zar ne? Naravno uvek se sa ženske strane malo mora odglumiti blaga uvređenost ne bi li se tok priče vratio u pravi smer pre nego u osnovnom žanru postane čist jezik seksa. That’s what ladies do. A ako ćemo još da sudimo po jednom tekstu koji sam pročitala, ti što vole da te oslovljavaju sa “Guza“ su po mišljenju autorke veliki zaljubljenici u Šekspirova dela, a navodno dobro poznaju i filozofiju, pa eto zašto im je tako lako da se sa obrazovnih poruka prebace na “Guzu”.
Prezirem one časopiske podele i psihološke analize muškaraca koje često veze nemaju sa životom. “Izgled njegovog penisa otkriva karakter“, “Kako se ophodi prema pertlama na patici tako će se ponašati u braku“ – ok, nisam se ni zalaufala već mi je dosta. Ne verujem vam ja u te idi mi – dođi mi momente kao presudne za budućnost veze. Verujem u poštovanje muškarca prema ženi koje svakako mnogo dublje oslikava njihov odnos, verujem u one sitnice i sitne gestove koje nesvesno prikazuju to poštovanje. Jebiga verujem u džentlmene i one koji to nisu. Verujem u spontanost iz koje proističe tepanje, pa tako možda u srećnoj vezi i “Guza” i “Mačka” dobiju prihvatljivije značenje, jer nekada i ono najslađe i najpoželjnije “Srce”, “Srećo”, “Ljubavi” vrlo brzo može prerasti u okrutno vređanje. Onda vi sve koje ste u srećnoj vezi, a smetaju vam guze, pilići, kuce i mace kao nadimci, bolje ćutite i čuvajte svoje “tepačke titule“, ako su iskrene i pune ljubavi.
Na kraju svega, negde sam ubeđena da je način na koji nam neko tepa jedina časopiska podela koju ću prihvatiti, jer jednostavno tu i nema neke filozofije; tepanje je vid komunikacije vrlo otvorenog značenja koja pokazuje nečije namere i ozbiljnost vašeg odnosa. Onda nisam mogla, a da se ne zapitam kako bih volela da mi tepa? Ma… bitno je samo da me ne zove Tara.
Tara Tomović je studentkinja novinarstva i najveći beogradski hedonista. Optimistična plavuša koja jedino zaljubljenost u Anthony Kiedisa nije prerasla. Totalno drugačija od drugih. Moto: “Energy flows where your attention goes.”
