Sramota me je da priznam ovako javno, ali ja sam seriju “Igra prestola” počela da gledam tek nedavno i to nakon višenedeljnog “vrbovanja” kojem sam bila izložena od strane svog dečka i nakon nekoliko filmova koje sam doslovno prespavala od nekog tridesetog minuta do kraja! U svoju samoodbranu imam da kažem dve stvari: prvo, filmovi danas zaista traju predugo i prosto nemam koncentraciju da ih ispratim do kraja, a ovom pridodajem i to da dečko uvek bira filmove po svom ukusu; drugo, jako me nervira fanatizam i masovno oduševljenje i obožavanje neke stvari, a kao što i sama znaš, istu sudbinu ima i već pomenuta serija. Ljudi se toliko lože na nju da ja nisam imala želudac da odgledam makar jednu epizodu da vidim šta je to tu tako posebno. Sada mi je jasno – moja greška. Moji glupi principi. Serija je fenomenalna! Nemoguće je da se zaustaviš na jednoj epizodi, čoveče! Ipak, pre nego što pomisliš da sam licemerno đubre, moram da se ogradim i kažem da serija jeste odlična, ali me fanatizam i dalje nije uhvatio. A verujem i da neće, nisam ja jedna od tih ljudi.
No. Verovatno ti je lako da pretpostaviš na koga sam bacila oko i ko je taj “snežni” čovek koji greje i srce i dušu. Naravno, to je Džon Snou, tačnije, Kit Harington.
