Gotovo je nemoguće da ostaneš ravnodušna kad te neko hejtuje na društvenim mrežama (iako ne poznaješ te osobe, niti one poznaju tebe), a još je gore kad te osuđuje neko za koga pretpostavljaš da je na tvojoj strani i koga smatraš prijateljem. Kritika uvek ubada i natera te da se preispituješ – da li je do njih ili do tebe, odnosno, koliko je do tebe. Kad te nešto zaboli, to je odjek istine – ona rezonira sa nečim u tebi. Obično. Ali ponekad te zaboli nerazumevanje onih koje ti potpuno razumeš, jednosmerna veza i iluzija da je u pitanju vredan i važan odnos u tvom životu – to što si očekivala da je neko bolji i veći nego što se pokazuje. Nemoguće je imati bilo kakve odnose sa ljudima – emotivne, prijateljske, poslovne, porodične – a ne susresti se sa osudom, neprihvatanjem i zlonamernim hejtom, otvorenim ili prikrivenim. Evo nekih strategija koje mogu da ti pomognu da sa ovom pojavom izađeš na kraj.
Prihvati to da je osuda neminovna
Šta god da radiš i kakvi god da su ti motivi i realizacija, koliko god da si uspešna i nezavisna, naći će se neko da ti kaže (ili prokomentariše) da si đubre, moralna nakaza, slučaj za posmatranje koji treba hospitalizovati, da si sebična i grozna. Uvek će te neko hejtovati zbog tvog ljubavnog života, tvojih izbora i načina, zbog onog što jesi, ma koliko autentična bila. Ili ma koliko nastojala da se uklopiš i živiš kao sav normalan svet. Ali, kad imaš hejtere, imaš i obožavaoce, a podeljena mišljenja i ostrašćeni stavovi su siguran znak da izazivaš pažnju, jer si zbog nečeg posebno zanimljiva. Da li bi više volela da su svi ravnodušni, ili je bolje imati obožavaoce i hejtere? Pokušaj to da prihvatiš na tom nivou.
