Odgovori na suštinska pitanja su najčešće uvredljivo prosti. I dok se tvoja inteligencija bavi filozofijom, ezoterijom, metafizikom, poezijom i ko zna kojim sve alatima potrage za smislom života, odgovor ti se sve vreme ruga, poput one nevine šale nažvrljane na sveže okrečenom zidu neke zgrade – “džaba ste krečili”. Ne, ne kažem da je potraga uzaludna, svakako je super konstruktivno zadovoljavati svoju intelektualnu glad, hraniti svoju dušu plemenitim poetičnim sadržajima, dražiti svoj um filozofskom masturbacijom… Svašta imaš da naučiš dok tako tražiš nešto uzvišeno, nešto što tvom životu daje smisao, što te obasjava plemenitošću, od čega te obuzima sreća, što u tebi budi strast i pruža ti osećaj ispunjenja.
Samo napred, potraga je dobra i donosi dragoceno iskustvo. Što strasnije i posvećenije tragaš, to ćeš dublje stizati, boravićeš na raznim vrstama dna, u raznim muljevima i pod raznim kamenjem. I imaćeš više prilike da osetiš tokom tih boravaka na dnu, kako je preživljavanje jedino važno. Kako je oporavak i borba za sledeći udah, za sledeći korak, za sledeći izlazak sunca važnija od svega za čim tragaš.
