Verovatno biste očekivali da u ovom tekstu napišem kako obavezno mojoj deci kupujem sve novo i najskuplje. Ali moram da vas razočaram… Ja uopšte nisam “u tom fazonu”. Kada sam čekala prvu bebu, nasledili smo svu garderobu. Nismo imali potrebe da mu kupujemo do godinu dana. Naravno da smo kupovali po neku stvarčicu, ali zaista ništa spektakularno. Kad sam čekala Rosu, naše drugo dete, iskoristili smo Đurađeve “neutraln” stvari, jer, zaista, belih bodića nikad nije dosta. Sada, kad mi se desila treća trudnoća, već sam bila dala sve Rosine stvari. Mislila sam da je bolje da ih neko koristi nego da ih čuvam na tavanu, i da samo skupljaju memlu. Pred porođaj sam dobila garderobu od tri drugarice, tako da sada ne znam šta ću sa prelepim bodićima i helankicama, koje Neva obuče pet puta i preraste. U stvari, znam. Ćerka mog kolege čeka bebu, tako da te stvari idu nekom kome će trebati. Mogli smo i kolica da nasleđujemo, al ja sam želela svoja, nova. To je nešto što smo kupili. Valjda sam imala prava na makar jedan “hir” što se tiče bebi opreme.
Nadam se da ste naslutili moj stav iz prvog dela teksta. Nema ničeg lošeg u tome da vaša beba nasledi nešto tuđe. Naravno, ukoliko nije pohabano. A bebe u prvih godinu dana ne habaju stvari. I toliko ih brzo prerastu da je to neverovatno. Koliko sam samo potpuno novih stvari, sa etiketom, nasledila ili dala nekome. Što se tiče bebi opreme, istog sam stava. Gimnastike, njihalice, jaja, ogradica… Bebe to toliko brzo prevaziđu, i vi ostanete sa stvarima koje zauzimaju ceo vaš životni prostor, a više ne koriste. A vi ste za njih izdvojili znatnu sumu… Zar nije bolje pozajmiti, ako imate od koga, i kada beba prevaziđe, samo vratiti?! Čula sam jednu fantastičnu stvar- u Švajcarskoj postoje udruženja mama koja organizuju bazare bebi garderobe. Svaka mama dođe, ostavi stare stvari, i uzme nove, koje joj trebaju. Zaista dobra ideja, zar ne?
