Ako pristanemo na tu generalnu podelu momaka na dobre i loše – loši su oni uzbudljivi, koje voliš, a dobri su oni koji tebe vole, pa možda i ti zavoliš njih, kad shvatiš da ti prija da se osećaš kao žena, a ne kao frustrirana tinejdžerka. Ali, ima nečeg u tom tinejdžerskom osećanju, koje loši momci uvek bude u tebi, jer i oni sami nose taj duh Petra Pana, avanture i prkosa rane i neprevaziđene mladosti. Loši momci su zanimljivi i nekako izvode da im veoma dugo opraštaš što te zapostavljaju i povređuju. Dobri momci valjda služe da nas uteše kad se totalno smorimo od loših i da na kraju budu naš izbor, ako imamo sreće i pameti. Ali, evo zašto volimo loše momke, šta trpimo i zašto im opraštamo.
On će biti tu za tebe – ponekad
Vrlo ti je jasno da mu nisi na prvom mestu, to jest, sve drugo i svi drugi su važniji od tebe. Ispaliće te umiljato po stoti put, jer mu je iskrslo nešto zanimljivije, neka prilika da se frajeriše i prikazuje u društvu, u nekoj akciji ili pijanci. Ali ponekad će biti tu baš kad treba, i baš kad si se toliko naljutila, da si rešila da ga otkačiš ako te opet ispali. Oni imaju šesto čulo za balansiranje na ivici manipulacije. Daće ti taman toliko pažnje, podrške i razumevanja, da ćeš uvek biti gladna i tražiti još. Jer on ume da bude brižan i nežan, da te raspameti. To što ti znaš da on to radi da bi se prikazao, da bi se divio sebi kako divan momak ume da bude i da bi te odobrovoljio za neko vreme i sakupio bonus, koji će zatim nemilice utrošiti, nema veze. Opraštaš mu, jer je i tebi neodoljiv u ulozi brižnog momka, jer ne možeš da propustiš te trenutke satisfakcije i osećanja da mu je stalo do tebe. Sledeći put nećeš moći da računaš na njega, ali on tačno zna gde je granica i kako da stalno hoda po njoj, a da je ne pređe.
