Zapravo je najteže nositi dugu ravnu kosu – ili treba da bude savršeno ukroćena, sa svakom dlakom na svom mestu, ili ćeš odabrati ležerno – neuredni stil, jer je tako lakše. Voliš svoju dugu ravnu kosu i ne smeta ti da je pereš svakog dana, ali nemaš vremena da se po pola sata i više posvećuješ pravljenju frizure, uplitanju i feniranju, da bi je sklonila sa lica i sprečila da se tokom dana mrsi i zapliće, da se kači za dugmad i rajsferšluse, upada u tanjir, kasni za tobom i biva priklještena vratima automobila koja si upravo zatvorila… Duga kosa smeta, a ravna duga kosa baš smeta. Sto puta dnevno se slučajno počupaš, ili te počupaju, koliko god puta da se očešljaš, posle petnaest minuta se pojave „antene“ i svaki čas ti pada na pamet da bi možda trebalo da je skratiš, makar petnaesetak santimetara, ako nisi spremna na radikalnu promenu imidža.
