Prošle godine, najupotrebljivanija reč kada su odnosi u pitanju definitivno je bila ghosting, i najzvaničniji potez svih onih koji ne žele da nastavljaju odnos pa ga jednostavno bez ikakve prethodne najave prekinu.
Iako je taj dejting “trend” bilo prlično teško svariti, uspeli smo u tome (koliko toliko), da ga provalimo, “prihvatimo” (da se razumemo, nikada u potpunosti) i prežalimo, ali su i odnosi u međuvremenu uspeli da se dodatno zakomplikuju i pogoršaju. Tako je breadcrumbing, na primer, postao novo crno veza i nedefinisanih odnosa, i svež način za efikasno zbunjivanje osobe preko puta, jer nekada deluje da se samo o tome i radi. Međutim, zašto je uopšte toliko komplikovano funkcionisati danas i odakle svi ti termini dolaze?
Prema rečima psihologa i eksperata u ovoj oblasti, “kriva” je tehnologija, koja povećava distancu koju imamo jedni prema drugima, budući da ekran između nas, osobu sa kojom komuniciramo neminovno depersonalizuje i omogućava da se bilo koja razmena na toj relaciji doživi kao manje lična. Mnoge interakcije i odnosi nisu značajni, jer je današnji imperativ kvantiteta na uštrb kvaliteta, pa tako kada odnos sam po sebi nije značajan i sam odnos prema odnosu postaje mnogo opušteniji (not in a good way) a pravila sve labavija. Generalni manjak posvećenosti je doprineo tome da su krajnje nepoželjni oblici ponašanja postali opšteprihvaćeni koraci odnosa- pa ako misliš da započeti odnos baš i nema neku perspektivu-ghostuješ, jer je barem upola lakše nego da se objašnjavaš ikako, a još gore uživo, kao što je i mnogo jednostavnije benčovati nekoga i praviti “zimnicu” nego se u nekom trenutku naći bez i jedne otvorene opcije.
