Ako si često ljuta sigurno osećaš da ti tvoje emocije, odnosno postupci kada si njima obuzeta, zagorčavaju život i kvare odnose. Ljutnju ne treba potiskivati, ali ni izražavanje besa nije konstruktivno, naročito onda kada se “ospeš” na nekog ko ti nije ništa kriv, nego se prosto našao tu, u trenutku kad si ljuta i iznervirana. Svi poznajemo taj osećaj kajanja što smo se “istresli” na nekog bliskog (i nedužnog) jedino iz sebične potrebe da se oslobodimo pritiska besa i ljutnje. Tada se loše osećamo i mi i osoba na koju smo izlili svoj gnev – niko nema koristi od takvih situacija, a one se ponavljaju i izmiču kontroli. Da bi naučila da kontrolišeš svoje ponašanje i izbegneš destruktivno dejstvo ljutnje, potrebno je da se pozabaviš njenim uzrocima, ulogom i svrhom i da naučiš da se umiriš i postigneš stabilnost kad ti je potrebna.
Odakle dolazi ta ljutnja
Dok si pod nabojem, teško da ćeš moći da razmišljaš o uzrocima, ali kad se emocije stišaju, treba da se zapitaš šta je u stvari izazvalo tvoju ljutnju. Šta je ono na šta si reagovala, šta si u tom trenutku pomislila – šta ti je bio u glavi i srcu i da li si se osećala ugroženom? Da li je povod zapravo bio samo okidač koji je sa površine pokrenuo dublje stvari – jer možda uopšte nisi bila ljuta zbog nečeg što je neko uradio ili rekao, već zbog asocijacije na neku raniju situaciju u kojoj si bila bespomoćna, sve dok se nisi naljutila. Najčešće je uzrok besa neko bolno iskustvo iz prošlosti, koje je obojilo situaciju u kojoj smo se sada našli, neki model po kome izražavamo emocije – bolje je kad smo ljuti, nego kad smo tužni i povređeni, jer drugi nam se sklanjaju s puta kad pokažemo zube, ili čak ispunjavaju naše želje.
