Iako je intuicija najmoćniji i najsuptilniji alat kojim smo opremljeni kao ljudska bića, nama je ponekad najteže da razlikujemo glas bića od glasa ega.
Kad nam pođe za rukom da umirimo um, jasnije čujemo glas intuicije i znamo šta nam je činiti. Za to je potrebno vreme i vežba, ali što više utišamo buku u glavi i stvarno verujemo u unutrašnje vođstvo, to će nam biti jednostavnije.
Vežbanju osluškivanja intuicije pomoći će prepoznavanje ovih znakova – oni se uvek javljaju kad se našem unutrašnjem glasu ispreči ego.
Neodlučnost
Ponekad je teško doneti i najjednostavniju odluku – da li da ponesemo kišobran ili da samo stavimo kapuljaču, da li da krenemo zaobilaznicom ili putem kojim inače idemo, da li da ostanemo uporni ili da prosto odustanemo. Intuicija nam svakako može pomoći u odlučivanju, koliko god male ili velike odluke bile u pitanju.
Kad osećamo međutim, da se vrtimo u krugu neodlučnosti oko nekog pitanja, treba da se setimo da nam se to obraća intuicija, pokušavajući da uspostavi kontakt sa nama, odnosno, da nas navede da se povežemo sa svojim bićem.
Osećanje otpora prema nečemu, ili oklevanja da donesemo odluku, često je znak upozorenja intuicije koja nam poručuje da još ne znamo sve potrebne činjenice ili da nešto vezano za naš izbor nije kako treba.
Kada smo neodlučni, najbolje je da stanemo i sačekamo. Takođe, možemo zamoliti za znak ili meditirati kako bismo dobili jasniju poruku.
