Lični mrak, depresija, stapanje sa sopstvenom senkom – postoje razni nadahnuti opisi i kliničke dijagnoze za to stanje preosetljivosti u kome ne možeš da se sakriješ ni u samoj sebi, jer tamo nema mira i utehe. Previše – to je pojam koji najbolje opisuje tvoja stanja i osećanja. Previše osećaš, previše reaguješ, previše te sve pogađa, previše razmišljaš, previše analiziraš, previše toneš na dno, previše je straha i nesigurnosti u tebi, a svi tvoji nervi kao da su van tvog tela, poput nekog strujnog kola ogoljenih žica, koje sve utiske spolja hvataju na previše nivoa odjednom i šalju ih u tvoj sistem poput elektro-šokova. Ogoljena, izložena, ranjiva, uplašena, nepoverljiva i uznemirena, proviruješ iz sebe pokušavajući da ostvariš neke interakcije koje te neće previše potresti, povrediti, izneveriti.
Potrebna ti je sva pomoć koju možeš dobiti. Psihijatar i njegova procena. Neki lekovi, da ti malo promene hemiju u mozgu, da postigneš neku stabilnost, da iskusiš da možeš malo bolje da se osećaš. Potreban ti je kontinuiran rad sa terapeutom – da te neko vodi kroz tebe samu, kao kroz mračni lavirint, da te malo pogura tamo gde hoćeš da se okreneš i sakriješ se, da ti pokaže pravac, kad na nekoj raskrsnici izgubiš orijentaciju, da nadgleda tvoje rasvetljavanje ličnog mraka i da ti kaže da ti dobro ide i da ti redom izloži koliko si napredovala od momenta kad nisi mogla da sediš mirno pet minuta, do sada, kad prepoznaješ svoju neurozu, mračnu stranu, svoje demone, strahove, nesigurnosti, okidače i kada ti uspeva da se ne poistovećuješ sa njima.
