Vidite, ja volim svog dečka. I on voli mene. Stvarno.
Ali takođe volim muškarce, flert, loženje, napržavanje, svršavanje u snu… A tada obično ne sanjam svog dečka.
I, znate, ne verujem ni da on zamišlja mene dok masturbira. Nije valjda toliko bez mašte.
A ipak, ostajemo verni. Zasad.
Ja zato što ne mogu da ga lažem. Ne zato što mnogo držim do vrline i principa, nego zato što je to takvo prokleto smaranje i stvarno morate imati malo talenta za takve mentalne bravuroze. Glupa sam za laganje i baš mi je krivo.
Ne želim da ga povredim, naravno. Ali ne želim ni da mu uskratim sve ono što ne mogu da mu pružim. Nemojte još da bljujete, to samo zvuči plemenito. Radi se zapravo o tome da sam toliko arogantna da očekujem da se moj dragi duboko preispita prilikom svakog iskušenja i da se odluči za mene. Da me bira uvek iznova.
Dođavola, izgleda da sam i romantična.
A on… hm… on je veran prosto jer je takav tip. Lepo vaspitan momak. Posvećen. Nežan. Samo što se uopšte ne dovodi u situacije da flertuje i nalazi izazove, a kad bi se više provodio – pitam se, koliko bi ga držala finoća? Mislim, nije on toliki smor. I baš je sladak.
I sad, kad on nije tu, a ja se baš nešto osećam gladno i pojavi se nešto jestivo, šta onda? Upuštam se u flert. Pričam, smejem se, razmenjujem, kontaktiram. Energetski, mentalno, taktilno. Pipnem, pomilujem, pomirišem.
I odem kući puna emocija i sva živa i vesela.
Pitam se da li bih se tako osećala da sam negde overavala ćoškove i automobilska sedišta sa nekim ko je samo… zalogajčić. Verovatno ne bih, jer znam kako bi to mog dragog zabolelo. Usred srca.
Zato što je u središtu svakog muškog srca ego. Sujeta k’o vrata. I ako ti se zalupe pred nosem, sama si kriva.
Seks je radost
Pritom ne mislim da žene većinom nemaju tu istu srčanu manu. Samo poznajem neke koje nemaju. I ne poznajem baš nijednog muškarca koji nema barem šum sujete u srčanoj pretkomori.
Znate, seks je radost. Hrana za telo, valijum za psihu, veselje za dušu. Zašto neko treba da pati ili da se ljuti ako se onaj koga voli raduje i hrani bez njega?
Zar vaše ljubavi treba da budu gladne, neurotične i sjebane kad nema vas?
Da li naši partneri u preljubničkom seksualnom kontaktu uzimaju nešto naše i daju nekom drugom? Ili samo koriste i obnavljaju sopstvene resurse?
Vernost je sebična, rigidna, isključiva. Ljubav sve obuhvata, prihvata i transformiše.
Moj dragi i ja se volimo, kao što se vole predstavnici vrste koji evoluiraju. Verujem da, kad bih mu objasnila svoje raspoloženje, potrebe, mišljenje i stav, i zamolila za dozvolu da se povremeno najedem bez njega – da bih je i dobila. I znam kolika bi to borba za njega bila.
I zato ga još više volim, što je spreman da rizikuje i ne zatvara oči pred onim što jesam, čak i kad sam razorna elementarna sila.
I ja uvek biram njega. Iako mi se baš jebe za monogamiju.
Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim kad je izazvana. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije.
