Neobična je ta stvar sa istorijom i njenom sposobnošću da neke ljude vremenom sve više uzdiže, i gradi magični oreol posebnosti oko njih, što se ponekada i udalji od realne situacije, tj kakva je zaista bila, dok drugi nemilosrdno padaju u magloviti zaborav. Nije da je slučaj sa Madeleine Vionnet baš takav da više niko ne zna za nju ali je sa svim sigurno da u odnosu na Coco Chanel čiji, čini se, svaki korak znamo napamet, o ovoj jednako fascinantnoj i uspešnoj legendi modne industrije teško da znamo više od par osnovnih podataka. Ipak, ovo je žena koja je izgradila svoju modnu imperiju odbacujući korsete, komplikovana vezivanja i dugmad na ženskim haljinama, u korist bias cuta koji je njen autentičan trag u modnom svetu (sad smo već znamo šta je u pitanju, zar ne?), i koja je na svom vrhuncu imala 26 atelja i oko 1000 zaposlenih. Međutim, da krenemo redom.
Uprkos prilično turbulentnim godinama koje je provela u rodnom Parizu, činjenici da je imala prilično nezavidno poreklo, koje nije predstavljalo dobru podlogu za ikakvu a kamoli blistavu karijeru, i da se do 18 godine udala, rodila dete, izgubila dete i razvela, Madeleine nikada nije napuštala odluka i ambicija da napravi nešto veliko.
Vođena tom idejom i verom u sebe, preselila se u London gde je uspela da pronađe posao u ateljeu Kate Reilly, čija je specijalnost bila kopiranje francuske mode. Vionnet je naučila tajne zanata i ono što će uskoro postati njen zaštitni znak- bias cut, iako u to vreme još uvek nije samsotalno dizajnirala. Odatle se sa novostečenim znanjem i iskustvom vratila u Pariz gde je nakon rada u jednoj od najistaknutijih couture kuća tog doba, Callot Soeurs, gde je usavršila svoje znanje zbog kog je kako je godinama kasnije rekla bila sposobna da proizvodi Rols Rojseve a ne Ford, 1912. otvorila svoj prvi atelje.
