Sve i da nisi vrsan poznavalac dizajna, sigurno je da možeš da imenuješ barem jednu osobu kojoj bi bez razmišljanja poverila da uređuje tvoju spavaću sobu, dnevnu, ceo stan, a po mogućstvu i život i gde god da kročiš. Jer kada uživamo u nekom enterijeru, to znači da nam je u njemu udobno, da se povezujemo i osećamo prijatno, gotovo kao u svojoj koži, i da se identifikujemo sa prostorom u kom se nalazimo, pa je tako i logično da tvoja estetika bude svuda oko tebe. S druge strane, ukoliko pak jesi i ljubitelj i poznavalac dizajna enterijera, onda sigurno imaš i više od jednog imena na ovoj listi.
Ipak, ono što možda ne znaš jeste da su svi oni koje volimo danas, na neki način povezani. Ne samo estetikom i stilom već verovatno uticajima i inspiracijama odakle je i njihov autentični stil potekao, ljudi od kojih su učili i na koje su se ugledali, a da možda i sami ne znaju.
Ove žene su neka od tih imena na koje su se mnogi ugledali, jedne od kamena temeljaca ove profesije, i najuticajnijih ličnosti dizajna enterijera XX veka– koje su uspele da budu više od “dekoraterke”.
Elsie de Wolfe
Poznata kao “prva američka dekoraterka”, De Wolfe je negovala estetiku koja je bila glamurozna kao i njen život. Rođena Njujorčanka, je živela burno i da se njen život čita kao knjiga bio bi mešavina neverovatne romanse i avanturističke novele. Školovala se u Škotskoj gde je čak na dvoru bila predstavljena kraljici Viktoriji, ali se brzo posle toga vratila u SAD i započela svoju glumačku karijeru. Prilično revolucionarno za te godine, ali poslednjoj deceniji XIX veka, bila je u takozvanom “bostonskom braku” (tadašnji naziv za dve single devojke koje žive zajedno) sa Elisabeth “Bessy” Marbury. Kasnije tokom života je čak i stekla titulu Lady, kada se u 61, godini udala za britanskog diplomatu Sir Charles Mendla.
Iako se veoma trudila da napravi značajnije korake u svojoj glumačkoj karijeri ono po čemu je privukla pažnju, nisu njene role, već stil i sjajni couture komadi koji su joj stizali iz Pariza. Malo po malo, više nego išta drugo uspostavljala se kao pravi stilski mag. Prvi angažman u dizajnu je zapravo bio za nju lično, jer je restilizovala kuću na Irving Penu, za sebe i Marbury i napravila odstupnicu od tadašnjeg popularnog viktorijanskog stila. Uprostila je enterijer, pročistila ga, izbacila sve nepotrebnosti i viškove, i unela toplinu u sivkaste ugušene enterijere. S obzirom da joj poznanstva nije manjkalo, ovaj lični poduhvat joj je, preko prijatelje i poznanika koji su dolazili, otvorio vrata u svet dizajna i doveo do angažmana za Colony Club- prvo elitno žensko društvo. Odatle je dobijala sve veće projekte za klijente kao što su Condé Nast, ili bogate američke porodice. Njen anti-viktorijanski stil je bio svetliji, prozračniji, a o tome koliko su i ona i njen dizajn bili popularni u to vreme govori i činjenica da je bila izuzetno tražena i da jedna od prvih žena koje su imale svoju vizit kartu- karticu sa potpisom i nacrtanim buketićem cveća.
