Skloni smo da pretpostavljamo i unapred izvodimo zaključke koji nas sabotiraju, sprečavaju da preduzmemo adekvatnu akciju, kojima sami sebe ubedimo da nešto neće ići, a da uopšte i ne pokušamo. I to radimo toliko često, da uglavnom uopšte nismo ni svesni da smo neku priču već u svojoj glavi sami sebi ispričali i okončali je negativnim ishodom, jer se ovaj unutrašnji dijalog odvija na suptilnom nivou, podrivajući nam samopouzdanje i sabotirajući nas u sagledavanju mogućnosti. Bolje nam ide sa sagledavanjem nemogućnosti i zato to i radimo – lakše je. Ovo su neke od najčešćih negativnih pretpostavki koje smo svi skloni da pravimo i bilo bi nam bolje da sledeći put uhvatimo sebe kad to radimo i da postupimo drugačije.
Pretpostavljamo da naše mišljenje neće biti uvaženo
Kada neko izlaže svoje ideje, uglavnom verujemo da ne želi nikakve komentare i uplitanja i zaboravljamo da je razmena ideja kreativna i inspirativna i da nečija početna ideja može da bude unapređena ili da dobije potpuno novi obrt. Možda ni druga osoba to ne očekuje, ili nema iskustva u kreativnoj razmeni ideja, ali je otvorena i shvatiće da nečija drugačija perspektiva širi granice i donosi nove zamisli, mogućnosti i rešenja.
Pretpostavljamo da nas drugi razočaravaju zato što im nije stalo do nas
Ako neko do koga ti je stalo zaboravi na nešto što je tebi važno, ili te razočara na neki način, to ne mora da znači da ga nije briga za tebe. Možda je rasejan, preplavljen obavezama ili pod pritiskom nekih ličnih problema o kojima ništa ne znaš. Umesto da pretpostaviš da te je neko zapostavio, ignorisao, izdao, jer nisi vredna njegove pažnje i jer mu nije stalo do tebe, pretpostavi da tu možda ima elemenata sa kojima nisi upoznata i da se uopšte ne radi o tebi.
