Veliko razumevanje i tolerancija vrline su koje nas često dovode u situaciju trajnog trpljenja ponašanja bliskih ljudi i partnera, koje nas ugrožava i povređuje (žene su naročito sklone preteranoj toleranciji). Zato nam je potrebno da razumemo kako se formiraju lične granice i kako da napravimo razliku između onoga što tolerišemo i onoga što trpimo, odnosno, kako da postavimo granicu tamo gde počinje trpljenje i da se pomerimo iz pozicije u kojoj smo izložene povređivanju, odnosno, zloupotrebi naše prevelike tolerancije.
U detinjstvu stvaramo određene mehanizme odbrane koji nam pomažu da se zaštitimo, ali kad porastemo ti mehanizmi su i dalje aktivni. Njihova (nesvesna) primena u bliskim odnosima postaje destruktivna – sprečava nas da ostvarimo ljubav i povezanost kakvu želimo. Najčešći mehanizmi su projekcija (kada svoje negativne osobine vidimo u drugima), idealizacija (kada u drugima vidimo najbolje osobine koje drugi ne prepoznaju u nama), identifikacija sa nasilnikom (kada se osnažujemo usvajajući moći onoga ko nas ugrožava), pasivna agresija (kada agresiju koju nismo smeli da ispoljimo izazivamo u drugima). I kada ti mehanizmi prorade u bliskim odnosima, onda nas projekcija sprečava da drugu osobu vidimo onakvom kakva stvarno jeste, idealizacija stvara emotivnu zavisnost od osobe koju idealizujemo, identifikacija sa nasilnikom nas čini slabima, jer ne prepoznajemo sopstvenu snagu i stalno se otimamo za moć koja uvek pripada drugoj osobi, od pasivne agresije smo nemoćni jer ne upravljamo svojim osećanjem ljutnje i besa i stalno smo opterećeni tim osećanjima koje izazivamo u bliskoj osobi…
