U procesu duhovnog rasta i razvoja najveći deo mudrosti koju dobijamo, sastoji se u onome što smo voljni da izgubimo – da ostavimo, pustimo, prestanemo. I to su uglavnom ona osećanja sa kojima nismo umeli da izlazimo na kraj, koja su nas uvek vukla unazad i koja ne mogu da se zanemare i potisnu, ali mogu da se razumeju, otpuste i prevaziđu. Viši nivo svesti nam omogućava da prozremo sebe pre nego što se poistovetimo sa neželjenim osećanjima, pre nego što podlegnemo svojoj samovažnosti i počnemo da se ponašamo arogantno, ili kao žrtve.
Duhovni rast znači da sve više poniremo u dubinu samih sebe, kao i u suštinu svih osećanja, svih odnosa i situacija i tada smo u stanju da ih vidimo iz šire perspektive i da se ne prepuštamo reakcijama, već da odlučimo kako ćemo se ponašati i kakav ćemo stav zauzeti. Prostije rečeno, neke stvari prestanu da nas pogađaju, jer se ta povredivost obično dešava na nivou ega, a kad malo odmaknemo u svesti, onda lakše prepoznajemo i izbegavamo zamke ega. Evo tih osećanja kojih se oslobađamo razvijajući svoju svest i duhovnost.
Mržnja
Mržnja prema nekome je često izraz nemoći da nešto promenimo ili prihvatimo. Najteže nam je da shvatimo da obično kod drugih mrzimo ono što prepoznajemo kao deo sebe, ili ono što bismo hteli da imamo u sebi, a nemamo. Kada smo svesni sebe, onda možemo da vidimo sebe u ogledalu koje nam drugi nude svojim ponašanjem, koje nas iritira. Naravno, uvek će biti osoba čije će nam ponašanje biti neprijatno, ali svest o tome da one iskazuju sebe sa svog nivoa svesti pomoći će nam da im ne dozvolimo da nas povuku na svoj nivo.
Zavist
Zavist se ponekad pojavi i u odnosu na najbliže osobe, koje su pre nas postigle nešto što mi već dugo pokušavamo da ostvarimo. Iz šire perspektive, kad neko u nečemu uspe, to je deo opšte energije postignuća kojoj ćemo doprineti svojom radošću. Kad nam je iskreno drago zbog dobrih vesti, zbog uspeha drugih osoba, akitvan smo deo te energije i osećamo se motivisano. Ljudi uspevaju i ostvaruju svoje snove! Divno, to znači da i mi to možemo!
