Kada odete u London i odlučite da je vreme za mesta koja nisu na naslovnim stranama vodiča kroz grad za strance, uputite se u potragu za Hertford kućom u koju je smeštena Volis kolekcija.
Osnovana je kao porodična kolekcija. Umetnička dela su prikupljana u periodu između 1760. i 1880. godine. Prva dela je kupio Frensis Sejmor – Konvej (Francis Seymour -Conway) koji je 1793. godine postao prvi markiz od Hertforda. Njegovi naslednici nastavljaju tradiciju i konačno, nezakoniti sin četvrtog markiza od Hertforda, ser Ričard Volis (Sir Richard Wallace) nasleđuje očevu kolekciju.
Kuća u koju je kolekcija smeštena, Hertford kuća, izgrađena je 1776. – 1788. godine za drugog vojvodu od Mančestera, jer je u blizini bilo odlično mesto za lov na patke. Nekoliko godina je ova kuća bila sedište ambasade Španije, a krajem veka, 1797. godine, kupuje je drugi markiz od Hertforda. Za vreme trećeg markiza, kuća je ustupljena i Francuskoj – da bude ambasada, ali je za vreme četvrtog markiza Hertford kuća bila skladište umetnina jer je on najvećim delom godine boravio u Parizu. Ser Ričard Volis odlučuje da renovira velelepno zdanje stvarajući niz prostorija na prvom spratu koje će služiti kao mesta za izlaganje umetničkih dela. Posle njegove smrti kuća je pretvorena u javni muzej i 1900. godine je otvorena za javnost, a u međuvremenu je i ime kuće posvećeno porodici Hertfild. Osim za vreme dva velika rata, kolekcija je sve vreme otvorena javnosti. Iako je koncipirana kao zatvorena kolekcija- što znači da joj se ništa ne može dodati ili oduzeti, mnoge promene su se ipak dogodile. Najveća promena vezana je za sam objekat u koji je kolekcija smeštena jer su dodata nova krila zgrade kako bi veći deo kolekcije mogao biti izložen.
Ono što će ostaviti najveći utisak na posetioce, osim samih dela, je osećaj ušuškanosti i vremeplova koji muzej stvara. Mekani crveni tepisi koji prekrivaju stepeništa, raskošne tapete od satena i pliša na zidovima, bogati dekorativni ramovi u koje su smeštene slike, krhko porculansko posuđe u staklenim vitrinama i staro oružje samo doprinose toj atmosferi.
Svako delo koje se nalazi u muzeju odraz je ukusa kolekcionara, jer svako je kupljeno prema ličnim afinitetima. U kolekciji se nalaze dela nastala u Evropi između XIV i sredine XIX veka, i sadrži slike, minijature, nameštaj, porculan, skulpture, dela primenjene umetnosti, kao i zbirke oružja i oklopa.
Kolekcija slika, bogata naročito delima francuskih i flamanskih umetnika, skromnija je ( po broju dela) jedino od Nacionalne galerije u Londonu (što se odnosi na Englesku). To su, u najvećem broju, ulja na platnu i sadrže radove umetnika poput Ticijana (Titian), Rembranta ( Rembrandt), Rubensa (Rubens), Vatoa (Watteau), Bušea (Boucher), Tarnera (Turner), Hogarta (Hogarth), ali i mnogih drugih.
Zaustavite se pred Ljuljaškom Žan – Onore Fragonara. Ova slika se smatra remek delom rokoko umetnosti. Mladi čovek leži u žbunu, na levoj strani slike, posmatrajući damu na ljuljašci koju gura njen muž. Muža gotovo i ne vidimo jer se skriven u senci na desnoj strani, što govori o tome da Buše nagoveštava nezakonitu vezu između dvoje ljudi stavljenih u prednji plan slike, kao i neznanje supružnika o neverstvu. Prateći pogled mladog čoveka ka podsuknjama dame, možemo naslutiti ono što je Buše želeo da prikaže na tako pitak i nenametljiv način.
Pogledajte i garderober koji se pripisuje Andre – Čarls Buleu (Andre- Charles Boulle), jednom od najistaknutijih francuskih marketara. Ovaj garderober izrađen je od hrastovine sa inkrustacijama od slonovače, mesinga, kornjačevine, pozlaćene bronze.
Možete se diviti i sjajnom konjaniku sa uzdignutim mačem, u čeličnom oklopu, koji potiče s kraja XV veka.
Neko će se malo duže zadržati pred slikama, neko će poželeti da se uvuče u teške oklope, a neko zamisliti bal u nekoj od ovih soba. U svakoj ćete često moći da budete i sami i da uživate u tišini posmatrajući dela onoliko dugo koliko to želite jer je vrlo retko gužva. A kada završite obilazak, možete se smestiti i osvežiti u restorančiću koji je otvoren u okviru samog muzeja. Muzej nudi i brojna predavanja za posetioce svih uzrasta, pa obavezno pogledajte da li bi vas nešto od ponuđenog i zanimalo.
Do trenutka kada odete u stvarni obilazak Volis kolekcije, napravite malu virtuelnu šetnju kroz muzej, i znajte da će svako, od oko 5500 dela, koje poželite i uživo da vidite stalno biti tamo jer nijedan deo kolekcije nikada ne šalju na druge lokacije kako bi sačuvali onu pravu atmosferu koju muzej nosi.
Iva Šapić je budući istoričar umetnosti. Nesuđeni Šerlok Holms II. Budući umetnik, krojač, kuvar, organizator venčanja i vlasnik cvećare i kafića – knjižare. Ili pisac. Ili turistički vodič. Ili profesionalni čitač knjiga. Ili sve to, ako poživi koji vek duže.
