Pitanje lepote je verovatno jedno od glavnih koja se pokreću u pitanju umetnosti i dizajna, i neretko čak i danas čujem da je nešto “ružno”. Iskreno, mislila sam da smo te opšte kategorije odavno ostavili za sobom i shvatili da se ne treba baš tako lako razbacivati takvim izjavama, s obzirom na to da se one prvenstveno baziraju na individualnom ukusu, a čak i ako pričamo o opštim parametrima, oni se menjaju kroz vreme. Ono što je bio kanon lepote u baroku, danas sasvim sigurno nije. Dakle, opšteg odgovora nema pa ne bi bilo naodmet zaobići opšta mesta ove vrste.
Kao odgovor na pitanje lepote mnogi autori su dali svoje viđenje do sada, kroz izložbe, predavanja, knjige, i najsvežija aktuelnost na tom polju je knjiga Beauty koju potpisuju Stefan Sagmeister i Jessica Walsh. Ova knjiga u jednakoj meri se osvrće na istoriju, analizu i vizuelni sadržaj i u priličnoj meri je zaokružena celina na temu lepote. Autori na prvom mestu raspravljaju o tome kako su dizajneri, umetnici i arhitekte već od početkog XX veka napustili koncept “lepog” čak i korišćenje same reči, što je prema mišljenju autora veoma “glupo” budući da je lepota i služenje njoj jedini oblik ljudskog delovanja koje čini naše živote boljim.
Prožimajući sve grane umetnosti autori su u potrazi za odgovorom kome lepota najviše koristi, da li ljudi instinktivno mogu da je prepoznaju i tome slično. Autorski dvojac destiluje i ispituje lepotu kroz kategorije lepote oko kojih su se razni teoretičari kroz vreme usaglasili, a to su: jednostavnost, simetrija, balans, jasnost, kontrast i proporcija. Kroz ova polja, prate razvoj lepog od prvih ljudi i njihovih kamenih sekira koje nisu imale funkcionalan razlog da budu simetrične već samo estetski, preko antičke Grčke gde je lepota bila vrhovni princip od umetnosti do filozofije, do modernog vremena.
Na samom kraju knjige izdvojili su koji su to najlepši radovi i dostignuća u istoriji dizajna i arhitekture, šta je to od, do sada realizovanih objekata, zgrada, grafičkog dizajna, dizajna enterijera i drugo, što treba da se nađe na listi “lepo”, prema veoma striktnim i detaljnim kriterijumima. Dakle, sledeći put kad se bude pričalo o lepom, bilo da želiš da potvrdiš ili započneš diskusiju na tu temu, da li je i zašto ne, seti se nekih od ovih dostignuća. Dobro je kao opšte znanje, ali i conversation starter, a i za otvaranje diskusije.
Milanska katedrala
Duomo di Milano, jedna od najvećih katedrala na svetu i druga po velični u Italiji (posle svetog Petra u Rimu) je zasigurno jedna od onih građevina pred kojom i u kojoj zastaje dah. Sa preko 3400 skulptura, ne postavlja se baš puno pitanja zašto se ova katedrala našla u najužem izboru lepote.
Hasegawa Co. Poster, Makoto Saito
Sa krajnje neobičnom kompozicijom i bojom, prema autorima, ovaj rad predstavlja sjajan prikaz i dokaz kako novina, kada se stavi u dobar kontekst i upotrebu, može odmah da bude shvaćena kao nešto lepo i vredno.
