Ako osećaš da negde grešiš i da propuštaš ono što ljudima uglavnom ide spontano i prirodno, kvariš veze koje imaš i ni jedan ti partner ne odgovara, možda nešto kriješ od sebe. Potrebno je da budeš zaista iskrena prema sebi, spremna da pogledaš u ono što potiskuješ i izbegavaš, da osvestiš ono čega nisi svesna. Ne zato da bi našla dečka, nego da bi našla sebe. Postavi sebi neka otrežnjujuća pitanja i odgovori na njih iskreno.
Zašto želiš vezu?
U redu je da hoćeš da imaš nekog samo zato da ne bi bila sama, ali moraš toga da budeš svesna. U redu je da osećaš kako si isključena iz glavnih tokova života, jer tvoje prijateljice već imaju decu i porodicu (i već se i razvode), a ti nikako da nađeš nekog. Da li želiš nekog da ti pravi društvo i da ti pomogne da preboliš raskid? Fali ti seks?
Da li uopšte želiš vezu?
Možda želiš muškarca, ljubav, strast – ali ne u obliku u kome se to inače servira. Razmisli o tome veoma temeljno – koji bi ti oblik odnosa odgovarao, da li si (ili možda nisi) monogamna, da li je to što bi htela (možda neki ljubavnički odnos, koji se odvija u privatnosti i kad ste oboje raspoloženi, bez namere da zajedno živite i pravite porodicu i uključujete jedno drugo u ostale segmente svojih života) moguće sa nekim od onih muškaraca koji ti se sviđaju, koji su tvoj tip i privlače te. Jer možda se tu nalazi suština neuspeha da ostvariš odnos kakav želiš – pogrešna ti je ciljna grupa, jer uvek ispadne da oni koji ti se sviđaju žele ceo paket – brak, decu, karijeru i ženu da im bude oslonac i svetlost njihovog života, dok ti u tome vidiš lanac, kavez, bukagije na nogama, omču oko vrata.
Šta je za tebe veza?
Ako osećaš da moraš da budeš neko ko nisi da bi imala uspešnu vezu, možda se radi o tome kako doživljavaš vezu, šta to za tebe predstavlja. Jer ako je veza zatvor, odricanje od slobode, gubljenje sebe, podređivanje sebe drugoj osobi, polaganje računa, nemogućnost samostalnog donošenja odluka, kontrola i sputavanje, ako biraš između veze i same sebe, naravno da ćeš uvek izabrati sebe i da će ti se veze odvijati i završavati po istom scenariju – čim počneš pored nekog da se osećaš sputano, da ti bude dosadno, da osećaš da ti više predstavlja opterećenje što moraš da ga uzimaš u obzir kad praviš planove i da ga uključuješ u svoje aktivnosti i da pristaješ na njegove predloge (koji ti ne odgovaraju), nego što u tom odnosu pronalaziš zadovoljstvo i radost, udaljavaš se emotivno i sve ono što si verovatno nesebično u vezi pružala, počinješ da isključuješ i umanjuješ. Možda si ti jasno rekla i pokazala partneru kakva su tvoja očekivanja i mogućnosti i pod kojim uslovima funkcionišeš u vezi, ali on to nije uzeo u obzir, jer nije shvatio ozbiljno, ili uopšte nije shvatio, ili upravo shvata da mu to uopšte ne odgovara…
