Slatki moji, u duhu svega što se desilo prošle sedmice nekako ne mogu da pišem o tračevima i glupostima. Kao neko kome je posao da zna sve, pogađate da me je mnogo potresla pogibija Darka Radovanovića, pogotovo što se uveliko zna da je bio izuzetan profesionalac, čovek i prijatelj. Nažalost, on nije prvi koji je izgubio život na putu, i ništa ga ne može vratiti, ali probaću da vam kroz tužnu rekapitulaciju ukažem koliko pogubna može biti žurba i neprilagođena brzina.
Pre 35 godina, na magistralnom putu Beograd – Niš, u prisustvu rođene sestre koja je bila trudna i kolege violiniste, život je izgubila Silvana Armenulić. U zvaničnom saopštenju se navodi da je auto u kom je bila Silvana prešao u levu traku pri preticanju, i brzinom većoj od 130 km/h udario u kamion. Imala je 37 godina. Ako izuzmemo raznorazne interpretacije njenih pesama, kolege i mediji su je zaboravili. Njeno ime se nije pomenulo kada se obeležavalo 30 godina od pogibije, međutim, to nije slučaj sa fanovima – oni stariji čuvaju njene snimke, a mlađi ažuriraju stranice i sajtove koji su joj posvećeni.
Kada se pomene Crvena jabuka, prva asocijacija je njen frontmen, večiti dečak u starkama, raščupane kose, Žera. Međutim, Žera je na poziciju pevača došao posle pogibije prvog pevača, Dražena Ričla. Bio je školovani muzičar, kome se divio i Elvis J. Kurtović, učestvovao i prvoj postavi legendarnih “Nadrealista”. Sa Crvenom jabukom snimio je samo jedan album, a pesme kao što su “Bježi kišo s prozora”, “Sa tvojih usana”, “Dirlija” i dan-danas se podjednako slušaju, samo zbog sličnosti sa Žerinim glasom većina misli da je u pitanju ista osoba. Septembra 1986. doživeo je saobraćajnu nesreću kada je sa kolegama pošao na koncert u Mostar. Zbog teških telesnih povreda je prebačen na VMA, ali je nakon dve sedmice preminuo. Imao je 24 godine.
Mnogi muzički stručnjaci tvrde da bi Ipče Ahmedovski, da je poživeo, dostigao veću slavu od Harisa Džinovića i Tome Zdravkovića. Mlađi brat Jašara Ahmedovskog, koji je zapravo preferirao pop muziku, ali se zbog potražnje prebacio na narodnjake je bio jedan od omiljenih pevača koji je izazivao euforiju gde god bi se pojavio. Izdao je 4 albuma sa kojih se neki hitovi i danas rado slušaju (“Oči crne, oči plave”, “Da ti gužvam postelju”), a kobne 1994. godine seo je u svoj novi mercedes, i na Ibarskoj magistrali se sudario sa kamionom. Prema poznatim informacijama vozio je preko 160 km/h. Iza sebe je ostavio verenicu. Imao je 28 godina.
Nekoliko godina kasnije, javnost je zanemela. Nebojša Saveljić, član čuvenog rep benda Montenigersi je poginuo. Imao je 28 godina. Teška saobraćajna nesreća se desila na putu Cetinje-Podgorica, kada je vozač karavana u kom se nalazio i Nebojša, usled prekoračene brzine udario u stenu. Tada su preostali član benda, Igor Lazić, i njegov kolega Vlado Georgijev inicirali nešto što se pretvorilo u svojevrstan pokret. “Ne brže od života”, prvo pesma, a potom i čitava kampanja usmerana ka regulisanju brzine na putevima. Gotovo cela nesrećna deonica bila je označena tablama “Nebo forever”, i ovaj potez vredan svakog divljenja je ipak prodro u svest ljudi. Nažalost, tragične pogibije se nisu završile.
Tri godine kasnije, na autoputu Beograd-Novi Sad život je izgubio Hašim Kučuk Hoki, pevač čije pesme su ušle u duhovnu patinu našeg naroda – “Nazdravite drugovi”, “Pjevaj prijatelju”… Do nesreće je došlo kada je kamion iz suprotnog pravca prešao na njegovu stranu puta. Imao je 56 godina.
Te 2007. godine gotovo smo svi zanemeli kada smo saznali za pogibiju makedonskog pevača Tošeta Proeskog. Mnogi i danas ne mogu da se pomire niti prežale prerani odlazak mladog pevača koji je prvi posle rata uspeo da pomiri nekad zaraćene članice Jugoslavije. Podsećanja radi, do tragedije je došlo kada je u blizini Nove Gradiške, automobil u kome je bio Toše Proeski udario u prikolicu kamiona koji se kretao u istom smeru.
O poslednjem slučaju nećemo govoriti iz poštovanja prema nastradalom pevaču i njegovoj porodici. Informacija o tome je ionako previše, mahom nesuvislih. I broj poznatih ličnosti koje su tragično nastradale je nažalost još veći: 1985 legendarni fudbaler Partizana Dragan Mance u svom Pežou, zatim 1993. jedan od najboljih jugoslovenskih košarkaša, Dražen Petrović, 2000. godine hrvatska glumica Ena Begović kada su na njenom džipu otkazale kočnice, 2008. glumac Milenko Zablaćanski pri povratku sa Zlatibora…
Sada će se neko, slatki moji, pitati šta je sa običnim ljudima. Upravo zbog njih i pišem ovo. Nažalost, ljudski mozak ima u sebi ono predubeđenje “ma neće se to meni desiti” sve dok nevolja ne zadesi prijatelja ili poznanika, ili neku poznatu ličnost. Tada se, samo na trenutak, zapita. Možda ne možete izbeći da neko neodgovoran naleti na vas, ali možete spasti svoj i tuđe živote ako vozite propisanom brzinom, bez alkohola i nedozvoljenih supstanci u krvi. Kašnjenje će vam neko i oprostiti, ali gubitak života sigurno neće.
Budite dobri.
Ljubi vas Sestra.
Sestra Slatka je alter-ego svih nas: zgranuta tračevima, na koje opet nije imuna, manipulacijom gledaocima i čitaocima i jeftinim senzacionalizmom. Dovoljno prisutna da čuje i vidi sve i elokventna da to sroči. Njena deviza i poruka čitaocima je: “Ako već ne možeš da pobegneš od plitkih tema, budi iznad njih”.
