Uobičajeno je da se anskioznost i nesigurnost jave na početku veze, ali kad se odnos produbi i ustali, nastaje period opuštanja i poverenja. Međutim, vreme prolazi, neke stvari se menjaju – ne obavezno na bolje – a neke ostaju iste, iako očekujemo da se promene. Posle nekoliko godina, eto ponovo nesigurnosti i anksioznosti – a ovo su najčešći strahovi, koji se razvijaju kod partnera oba pola.
Mora da sam mu dosadila, ostaviće me
Ponekad je to opravdan strah, partner je distanciran i deluje kao da ga veza guši i zamara, a ponekad je projekcija našeg osećanja – dosadno nam je i priželjkujemo malo promene i uzbuđenja (i pomišljamo na avanturu ili prekid). Trebalo bi da pošteno razmotrimo taj strah, da vidimo odakle tačno dolazi i da o tome razgovaramo sa partnerom. Možda se naš odnos potrošio i treba ga okončati, a možda treba više da se potrudimo.
Nisam više dobra u krevetu (partneru treba nešto drugo)
U dugoj vezi, parovi obično pronađu kompromis i način da uživaju u seksu, iako se možda na početku nisu odmah uklopili i “proradili”. Moguće je da se zaista godinama odričemo nečega u čemu bismo rado uživali, jer partner to ne može da nam pruži, ili možda nikada i nismo bili otvoreni u svojim željama i potrebama. Seks je vrlo važan u vezi i ako nismo zadovoljni, ili partner nije zadovoljan, to bi trebalo da se prodiskutuje i istraži. Osim toga, sa godinama postajemo opušteniji i raspoloženiji za eksperimente, a pošto se dobro znamo i poverenje već postoji, ne treba da ignorišemo nezadovoljstvo, već da uključimo partnera u potragu za novim uzbuđenjima.
Moje telo partneru više nije privlačno
Ako strahujemo da smo postali fizički neprivlačni, možda samo ne možemo da prihvatimo znake starenja, a možda smo i svesni da smo se zapustili, ugojili i da više ne izgledamo seksi kao ranije. Vrlo je moguće da partneru to uopšte ne smeta, ali smeta nama. Nikad nije kasno niti uzaludno da počnemo da vodimo računa o kondiciji, zdravlju i izgledu – jer ćemo se tako i osećati.
