Već danima unazad slušam pesme koje sam slušala još u srednjoj školi, iako je to bilo pre skoro 10 godina (ha, #10yearschallenge!) – ne pitaj me zašto… Jednostavno sam toliko lenja da nikako da sednem i apdejtujem plejlistu – mrzi me. Uglavnom, na kraju sam toliko dosadila i bogu i narodu sa tim pesmama, da sam prosto morala da se saberem i učinim nešto po tom pitanju – prečešljala sam sve novine iz sveta muzike i naoružala se novim materijalom od kog sam izdvojila neke najbolje stvari koje definitivno treba da čuješ! Eh da, ako Rijana zaista neće da nam da novu muziku, snaći ćemo se i bez nje!
Gesaffelstein & The Weeknd – Lost in the Fire
Prvi utisak – odmah ulazi u uši! The Weekndov glas je tako neodoljivo hipnotišuć da je prosto nemoguće da ne zavoliš ovu pesmu već na prvo slušanje. OK, ako stavim po strani svoju subjektivnost odnosno potajnu zaljubljenost u The Weeknda, sasvim objektivno, saradnja sa francuskim tehno muzičarem Gesaffelsteinom se ponovo pokazala kao jako dobra ideja što znači da – najzad smo pronašli pesmu koja će (možda) nadmašiti “Call Out My Name” iako čak i nije reč o istom vajbu. Ah da, ova pesma ipak ima nešto zajedničko sa malopre spomenutom – The Weeknd ponovo peva o devojci, samo što to ovoga puta naravno nije Selena već Bela, makar ako je sudeći prema pričama! Doduše, ako obratiš pažnju na reči, primetićeš da su prilično kontroverzne…
Lana Del Rey – hope is a dangerous thing for a woman like me to have – but i have it
Lanin glas takođe opija, samo na onaj melanholičan način, da ne kažem depresivan. Lepa za slušanje, to da, ali istovremeno i prilično teška, ako se u obzir uzmu same reči pesme. Ako si možda pomislila da je Lanica najzad rešila da se/nas oraspoloži albumom “Lust For Life”, pogrešila si – neki će reći da je ovo njena najmračnija i najdepresivnija pesma do sada, iako postoji i onaj njen dobro poznati hit “Born To Die”. Da, baš optimistično… Uglavnom, volećeš “hope is a dangerous thing for a woman like me to have – but i have it”, makar u danima kada ti je potrebno da samo lebdiš i postojiš, poput amebe, i bez griže savesti razmišljaš o tome ima li išta od ovoga smisla…
