Stručnjaci za veze utvrdili su da većina ljudi doživi tri velike ljubavi u svom životu, a svaka od njih je povezana sa određenom fazom sazrevanja. Prva velika ljubav je romantična i bajkovita i sasvim nerealna – ona angažuje naše kapacitete i preplavljuje nas emocijama, koje se najviše tiču našeg doživljaja ljubavi i nemaju mnogo veze sa osobinama, ličnošću i kvalitetom druge osobe. Druga ljubav je obično vrlo dramatična i bolna i završava se slomljenim srcem, od čega se oporavljamo dugo, godinama. Posle toga, spremni smo za treću ljubav, onu pravu, sa osobom sa kojom ćemo provesti život. Ponekad ostanemo zarobljeni tom drugom ljubavlju i nastavimo da tražimo taj intenzitet osećanja, proživljavajući sa sledećim partnerima po neki segment onoga što smo izgubili i nismo u stanju da pustimo i ostavimo za sobom.
Prve dve ljubavi, smatraju stručnjaci, služe da shvatimo šta ljubav zapravo nije, odnosno da proživimo i razbijemo svoje iluzije, mada to ne uspeva uvek. Ponekad se svesno ili nesvesno odlučimo za iluzije i biramo osećanja, umesto realnosti trajnog odnosa. Evo nekih odlika tih velikih ljubavi, koje su zapravo ljubavne male boginje, koje treba da preležimo, ozdravimo i steknemo imunitet.
Romantična (idealistička) ljubav
Kad prvi put volimo, stvaramo model ljubavi, prema uzorima koje smo “pokupili” tokom odrastanja. Naša očekivanja nisu realna, zasnovana su na romantičnim filmovima, društvenim klišeima, predrasudama i previsokim očekivanjima. Želimo strast, romantiku, osećanje da smo zaštićeni, ali želimo i skladan odnos, kao i avanturu novog iskustva, uzbuđenje i poverenje. U zanosu osećanja i očekivanja i sebe i drugu osobu tretiramo kao materijal i pokušavamo od sebe i od partnera da napravimo likove iz svoje mašte, koji odgovaraju našoj savršenoj predstavi ljubavi. Glumimo, ponašamo se u skladu sa tim kako zamišljamo da strasno zaljubljeni treba da se ponašaju i nerviramo se ako partner ne sarađuje i ne igra našu igru – to ubija romantiku i razočarava nas. I tera nas da se suočavamo sa neskladom između naših zamisli i onoga što se u realnosti dešava. Ne možemo da se opustimo i uživamo, stalno tražimo potvrdu i važno nam je šta drugi misle – pokolebaćemo se i promeniti mišljenje o partneru, ako se on ne sviđa našim prijateljima i osobama u čiji sud imamo poverenja, ili na koje želimo da se ugledamo u svom nastojanju da izgradimo sebe i da budemo ono što mislimo da će nam doneti uvažavanje i posebno mesto u društvu. Ako ta prva ljubav nema kapaciteta za zajedničko odrastanje i menjanje i završi se, zajedno sa njom opraštamo se od perioda emotivne nezrelosti, nekih iluzija o ljubavi i o sebi. Spremni smo za sledeću fazu ljubavnog odrastanja, za sledeću turu ljubavnih malih boginja.
