Karl je legnda i tu nema baš puno mesta za diskusiju. Voleli ga ili ne, činjenica je da je obeležio ne samo neku konkretnu deceniju već čitavu eru i postao prava ikona popularne kulture. Sa vestima da je Kaiser umro (u šta mnogi, ja među prvima, nisu verovali, jer zaista ako sam mislila da neko nikada neće umreti to je Karl vanzemaljac) mnogi smatraju da se čitava jedna modna era završila, era, genijalnih, sveobuhvatnih dizajnera, i u neku ruku, to i jeste tačno. Lagerfeld je u priličnoj meri nadživeo sve svoje savremenike, i sve one koji su zaista bili sinonim za dizajnere sa velikim D. Saint Laurent, njegov prijatelj ali istovremeno nekada i najveći rival umro je 2008. godine, ali je još 80-ih prestao da bude dinamična, goruća kreativna sila. Pierre Bergé, Saint Laurentov partner preminuo je 2017, a Azzedine Alaïa samo dva meseca kasnije. U tom pogledu, nestanak takvih imena, karaktera i umova sa mape modne industrije definitivno predstavlja ako ne kraj ere, a ono sigurno zatvaranje jednog modnog poglavlja, mosta između nekada i sada. Ipak, svi oni na čelu sa Karlom, ostavili su iza sebe neizbrisive tragove o svojoj genijalnosti i kreativnosti, i treba se podsetiti da ma kako vanzemaljski nestvarno genijalni bili, svi oni su počeli od negde. Od nulte tačka koja, sada nezamislivo, ali nije bila ni skupocena ni popularna. O tome svedoči i čuvena anegdota u kojoj Karl priča kako je došavši u Pariz iz Hamburga davne 1952. godine, najjača uspomena koju ima na te prve dane, bila francuska porodica koja u stanu preko puta večera uz salatu od paradajza, koja mu je ostala sinonim za najukusniji obrok ikada budući da gotovo ni za šta u tom trenutku nije imao novca.
Njegovi počeci sežu u posleratni couture, kada je radio za Balmain, a zatim za Patou, a atmosfera u ateljeima nije mogla biti razvodnjenija. Kasnih 50-ih i 60-ih, kada je Saint Laurent stupio na scenu sa fanfarama, kao veliki i ozbiljan igrač, kreativni flambojantni genije, Lagerfeld je ostavljao tihe neprimetne tragove, radeći kao freelancer po angažmanima za Fendi, Tiziana i Max Maru. Laurentov partner Bergé je u izvesnom smislu, može se reći i ismevao Karla godinama što nikada nije imao svoju modnu kuću, nikakvu, a kamoli poznatu kao što se bila situacija sa YSL. Kada je preuzeo Chanel 1983. godine, sve znanje koje je stekao menjajući modne kuće za koje je radio, saradnike, i uticaje je primenio ovde. Temeljnost i sposobnost da prilagođava senzibilitet je doprinelo tome da je po dolasku u Chanel, Karl detaljno prostudirao istorijat kuće, ideje, senzibilitet, ciljeve i u njih inkorporirao moderne trendove, što je naišlo da opšte obožavanje. Neretko je govorio da je Chanel kao novogodišnja jelka, struktura je već tu, i samo je potrebno da se adekvatno dekoriše.
