U ovoj kolumni, rešio sam da vam predstavim jedinog četvoronožnog člana moje porodice, mog brata od Ujaka i najboljeg druga – bordošku dogu Lava. Moguće je da primećujete neznatnu razliku u veličini između nas dvojice, u građi i boji dlake, dobro, i ušima, repu… što je, priznaćete, gotovo nevidljivo. Evo, i kad pogledate sliku: 3kg naspram 80kg potpuno je neupadljiva različitost.
Jeste, desilo se par puta da me uplaši neka od njegovih igračaka. Kako i ne bi kad su sve barem dva puta veće od mene! Ali sada zarežim na njih s vremena na vreme, čisto da znaju ću im se suprostaviti ako me napadnu. Što se tiče svega drugog, mi u stvari imamo toliko toga zajedničkog, da odgovorno tvrdim da smo blizanci. Dvojajčani, ali blizanci! Ako se smešite, a znam da se smešite (skoro vas mogu i čuti), voljan sam da vam objasnim: kao prvo – imamo istu Babu i Dedu. Lav živi kod njih, ali su moji Baba i Deda i njegovi, jer je njegov Tata moj Uja. Razumete?
Dalje, obojica volimo da leškarimo, mirišemo cveće, jedemo jorgovan (ja jednu grančicu, on bukvalno celo drvo); šetamo, pričamo, igramo se i svađamo sa mačkama (doduše, ja lajem i lajem, a on ih samo pogledom natera da trče k’o Jusein Bolt). Uh, to posebno volim,
da se pravim važan
jer je ON snažan!
Kad naiđu, recimo, neke zloće
(malen sam, rugati se meni hoće)
naljutim se i zašiljim uši k’o antene!
A ako Lav nije pored mene:
brže bolje ja se odljutim i uši skupim,
zloćama se cvrkutom iskupim;
smanjim se za pola i prosto sav izvinem…
mislim, dok Lava ne doviknem.
A onda – kada ON dođe,
strah me odmah prođe.
Dovoljno mi pored njega stati
i hrabrost mi se u trenutku vrati!
Moji me, zato, uvek bezbrižno ostave s njim u dvorištu, iako je kapija otvorena. Znaju oni da me on budnim okom prati, tj.čuva k’o čoban ovčicu: ja vamo, on vamo; ja tamo, on tamo; sednem, sedne; legnem, legne. Još ga zezam da mu samo frula nedostaje pa da zapeva onu čuvenu: “Lav čuva Đolenceta lakoj lane, diri diri dane, Lav čuva Đolenceta lagaaanooo… oooj!”
Zezam tako zezam, al’ ne mrdam.
Za više Đoletovih avantura poseti djole.rs ili njegov Facebook i Instagram profil!
Piše: Jelena Rvović Jelić