Raznolika, velika, raskošna ponuda svega i svačega – trebalo bi da veliki izbor doprinosi kvalitetu života, ali zapravo nam stvara pritisak, jer stalno moramo da donosimo odluke. Na kraju, među brojnim varijantama stvari koja nam je potrebna, moramo da izaberemo jednu, a ako smo rešeni da isprobamo svih sto varijanti, kako bismo pronašli onu koja nam najviše odgovara, uložićemo silno vreme u taj eksperiment. A svakog dana moramo da pravimo takve izbore, od odlaska u prodavnicu, preko biranja kanala na TV-u, do seks-igre kojom ćemo se baviti sa partnerom.
Kad izaberemo jedno, odbacili smo sve ono drugo i zbog toga umesto osećanja ispunjenosti, imamo osećaj gubitka. Možda je on nejasan, maglovit i polusvestan, ali predstavlja još jedan dodatak na gomilu takvih polusvesnih i maglovitih sadržaja koji nas opterećuju i izazivaju osećaj nezadovoljstva sobom i svojim životom, a da ne znamo baš tačno zbog čega smo nezadovoljni i šta je to što hoćemo i možemo više i bolje.
Previše opcija stvara presiju, pravimo izbore pod pritiskom da gubimo sve ono za šta se nismo opredelili, što nas ometa u usredsređivanju na ono što smo odabrali i što imamo.
Ljudski um nije konstruisan da se nosi sa prevelikim izborom – naši preci su se razvijali u skladu sa onim što je nužno, u uslovima osnovnog i vrlo suženog izbora u okvirima zakona opstanka (udri ili beži), a mi smo stalno u iskušenju. Ogroman izbor privlačne hrane od koje se gojimo, ogroman izbor “zdrave” hrane, od koje ne uspevamo da oslabimo, stalno se pitajući da li je sve reklama, čemu uopšte možemo da verujemo i da li je toliki izbor svega i svačega – prevara. Što više imamo, to smo svesniji da ni izdaleka nemamo sve što se može imati (ili što već ima neko drugi) i usredsređeni na sticanje, nabavku, zadobijanje raznih privlačnih materijalnih stvari, kao i pozicija moći, podležemo stresu, emotivnom haosu, neurozi.
Kako da se orijentišemo u svetu u kome je ponuda ogromna, a naše materijalne, ali i ljudske mogućnosti ograničene?
Prioriteti i kriterijumi
Prvo moramo da obavimo ono najteže – da znamo tačno šta hoćemo. Šta je ono što nam treba i kriterijum po kome ćemo nešto izabrati. Da li je to lepota, dizajn, utisak koji ostavlja? Ili je kvalitet materijala od koga je proizvedeno? Predviđen rok trajanja? Efikasnost u onome čemu je namenjeno? Na sva ta pitanja moramo imati jasne odgovore u svojoj glavi, bilo da biramo lampu za dnevnu sobu (da li treba da daje svetlo pri kome možemo i da čitamo, ili samo da pravi atmosferu), računar (treba li da obavlja kompleksne radnje i podržava programe za te radnje, ili nam više služi kao pisaća mašina, ili nam je najvažnije da na njemu gledamo filmove), cipele (treba da traju bar dve sezone, da ne propuštaju vodu, da nisu mnogo skupe, jer će nam ionako trajati samo dve sezone…)
Ali na ovaj način biramo ne samo materijalne i potrošne stvari, nego i sadržaje, kulturne događaje, ljude sa kojima ćemo se družiti, partnere sa kojima ćemo ostvariti neki stepen bliskosti, a možda i ljubav.
