Sigurno ti je poznato više od jednog Pikasovog citata, a jedan od njih, možda možemo reći i najpoznatiji je svakako onaj da je svako dete umetnik. Ne radi se toliko o tome da li je neko dete zaista talentovano i naklonjeno umetnosti koliko o njihovoj nenadmašnoj sposobnosti da prirodno razmišljaju van kutije. I iskreno moram priznati da sam neka od najboljih odgovora i rešenja u životu čula baš od klinaca. Kod njih je sve to jako jednostavno jer sve može i ne zatrpavaju se brzbrojnim “zašto ovo neće funkcionisati” opcijama, već svoje probleme i igre rešavaju na sasvim prirodan način. Moguće je da riba iz akvarijuma istovremeno bude i kraljica morskog univerzuma, popričati sa zamišljenim prijateljem, ili smisliti nikada viđeni način za vožnju bicikla unazad. Sve je moguće, i zato su svi klinci pomalo čudaci, i to je ono najlepše kod njih. Imaju entuzijazam i bezgraničnu maštu i niko ih ne može sprečiti da pevaju na sav glas iako to možda i sasvim loše rade.
Kako odrastamo postajemo sve svesniji društva u kom odrastamo i njegovih pravila i sve manje privlačimo pažnju a sve se više zaogrćemo zastavom “normalnog” šta god to značilo. Prva i kardinalna greška. Ukoliko se baviš nekim kreativnim zanimanjem, mada sve više sam pristalica teorije da je autentičnost potrebna svakoj oblasti, budi maksimalno ono što jesi. Biti drugačiji ili čudan nije nešto što treba skrivati nego na šta treba biti ponosan, i odakle uvek treba crpeti inspiraciju. Tvoje oči su samo tvoje, i taj pogled na svet ili neki problem, ideju, je sasvim jedinstven. Biti čudan znači na prvom mestu imati hrabrosti da budeš ono što si rođen da budeš, da sijaš na samo sebi svojstven način. Ako si se toliko “unormalila” tokom godina, seti se šta je bilo ono što te je izdvajalo u detinjstvu. Ono što te je tada činilo “čudnom” je ključ tvog karaktera i kreativna snaga. To su verovatno osnovni elementi onoga što si. Ti u svojoj suštini.
Sa profesionalnog aspekta, čudno je korisno, a za neke poslove je ne samo korisno nego i neophodno. Dosta “uspešnih” glumaca, kuvara, muzičara, umetnika uspeva u svom poslu između ostalog i zato što zadržava dete u sebe živim i pušta ga da se igra, istražuje, isprobava.
Jednom kada prihvatiš svoju čudnost i ponosno je prikažeš svetu tada stvari tek postaju neobične. Tvoja ideja i cilj počinju da inspirišu druge, a tvoje neobičnosti, snage, strasti i slabosti postaju mesto prepoznavanja u kojima se ogledaju i drugi, tvoja čudnost komunicira sa njima i stvara zajednički teren, razaumevanje i sjajnu priliku za razmenu ideja. Tako se stvaraju odnosi, tako se razrađuju poslovi, tako se prave sjajne kolaboracije.
