Osećanje ljutnje i besa je preplavljujuće, teško je kontrolisati ga, nemoguće ignorisati i neprijatno je osećati ga. Kontrola ljutnje je važna veština balansiranja svojih osećanja, a da biste bili uspešni u tome, potrebno je da poznajete sebe, da znate uzroke svojih osećanja i njihove okidače. Duhovni praktičari preporučuju tehnike disanja, jer disanje možeš da kontrolišeš, a najbolji način za kontrolu besa je kontrola tela.
Važno je znati odakle dolazi bes – jer on ne dolazi iz dubine našeg bića, već sa periferije našeg ega. Osećanje ljutnje, kao i ostala negativna osećanja nalazi se na površini naše ljudske strukture, dok u suštini, u našem duhovnom centru, vladaju ljubav i mir. To je naša priroda, koju ljutnja narušava i kojoj težimo da se vratimo. A da bismo to učinili, potrebno je da sa neprijatnim osećanjima izađemo na kraj, da ih kanališemo i da se stabilizujemo.
Kad potiskujemo negativna osećanja, ona stvaraju naboj, koji nam nanosi bol. Zato je potrebno da ih osvestimo i pronađemo prihvatljiv način da ih izrazimo, odnosno, da izražavanjem ljutnje i besa nikoga ne povredimo. Sve akcije koje preduzimamo u ljutnji i odluke koje donosimo pod negativnim nabojem pokažu se kao loše i negativne – u besu govorimo i radimo stvari zbog kojih nam je posle krivo i loše se osećamo. Dakle, potrebno nam je da izbegnemo posledice izražavanja ljutnje, da naučimo da budemo svesni tog osećanja i da budemo “u osećanju” ali da ne činimo ništa.
