Opšte je poznato da kada nam je haos u glavi, kada smo emotivno rastrojeni i generalno izmoreni sa hiljadu i jednim problemom, umesto da potražimo pomoć stručnog lica, završimo u frizerskom salonu gde – skratimo šiške.
Za one devojke koje ceo svoj životi maju istu frizuru i furaju isključivo šiške – smatrajte se srećnim, kao da vas je dodirnuo anđeo. Ali preostali deo ženske populacije koji tek otkriva šiške i testira kako im stoje, ne brinite, niste same u tom stresu. Stanje šoka. Oduševljenja. Suza. Sve je to normalno!
Ovo nije nikakva bajka, naprotiv, ovo je jedan jako ozbiljan proces gde svoju kosu oblikuješ u određenu frizuru koju moraš da održavaš, kako bi izgledala dobro. Ipak je to obaveza. Tako da smatramo da postoji čak osam emotivnih stanja kroz koja prolaziš kada odlučiš i na kraju i skratiš šiške.
Mi ti ta stanja donosimo u celosti:
ZABRINUTOST
Nema veze što si provela mesece, dane, sate tražeći po Instagramu, Facebooku, pa čak i Googleu fotke poznatih faca i modela koji imaju šiške, tvoja briga pod nazivom “da li će to meni stajati?” će i dalje biti prisutna kada kod frizera sedneš u stolicu. Apsolutno ništa od ovog istraživanja ti neće pomoći da ubije u tebi osećaj anksioznosti kada svesno odlučiš da napraviš ovaj korak.
INTEZIVNO UZBUĐENJE
Odsekla si ih. Nema nazad. Uradila si što si uradila već. Imaš šiške sestro, nosi se sa tom činjenicom! Prvi pogled u ogledalu je uvek jako čudan. Neobičan osećaj, nepoznata kosa (iako je tvoja), ali ti je i dalje neprijatno dok ne prihvatiš činjenicu da ti zapravo, dobro stoji.
PRIVREMENO BLAŽENSTVO
Svaka reflektivna površina ti automatski postaje ogledalo. Nebitno da li je ogledalo, prozor, pa čak i barica od kiše u prolazu. Ne možeš da prestaneš da se gledaš u ogledalu i da se diviš svojoj frizuri. Konstantno sebi postavljaš isto pitanje “Zašto ovo nisam ranije uradila?”
