Holandski snimatelj Robby Muller, koji je preminuo u julu prošle godine, bio je veoma inovativan u svom poslu – eksperimentisao je u radu sa kamerama i pokazao je koliko su svetlost i kamera na filmu moćni i važni. Najpoznatija je njegova saradnja sa poznatim rediteljima – Wim Wendersom, u artističkim filmovima “Alisa u gradovima” (1974), “Američki prijatelj” (1977) i “Pariz Teksas” (1984), Jim Jarmuschom “Down by Law” (1986), “Mysteriy Train” (1989), Lars von Trierom u “Breaking the Waves” (1996) i “Dancer in the Dark” (2000).
Muller je birao samo reditelje i scenarija koji su nudili iskren uvid u ljudsko iskustvo i inspirisali ga da svoj estetski senzibilitet stavi u službu stvaranja svetova koje su oni prikazivali. Neke kolege su ga smatrale bluzerom svog zanata – koji svira samo nekoliko akorda, ali tako da uvek okine pravu žicu i na svom instrumentu i u srcima onih kojima se obraća.
Pored snimateljskog posla, bavio se i fotografijom i napravio je veliki broj zanimljivih fotografija, a jedan deo njih napravljen je polaroidom. Izložba njegovih polarodia poklapa se sa pedesetogodišnjicom festivala fotografije – Les Rencontres D’Arles i prikazuje manje poznatu oblast rada i interesovanja ovog majstora svetlosti.
Njegova supruga, Andrea Muller – Schirmer, kustos ove izložbe, kaže da je Robby uvek nosio sa sobom nekoliko kamera i aparata, a da je polaroid najviše voleo zbog formata, kao i zbog dokumentarne istinitosti fotografija.
