Najbolje godine, druge dvadesete, druge tridesete – reklama za uspon ka klimaksu je odlična i niko ne pominje to što kad se popneš na vrh, posle možeš samo da se kotrljaš nizbrdo. Ne volimo da mislimo o tome, a naši potisnuti strhovi su meta marketinga – kupićemo sve što nam obećava da ćemo izgledati deset godina mlađe, odnosno, u skladu sa onim kako se osećamo, jer, godine su samo broj. Međutim, u ovoj deceniji intenzivnog ličnog rasta i duhovnog razvoja, stičemo i nešto nezaobilazne mudrosti – ili nešto više, ako smo nagazili na neki duhovni put – pa i najotpornijim matorim tinejdžerkama (poput mene) postane jasno da životni put ima samo jedno odredište i da su neke istine i prosvetljenja mnogo važnija od “minus 10 fasade”.
Zaista izgledaš onako kako se osećaš
Ponekad se uplašiš kad se vidiš u ogledalu i nikakva šminka ne može da odagna taj strah. Mutan pogled, otečeno lice, sve sitne i šarmantne borice smejalice uporno izgledaju kao dletom urezane, iz ogledala viri lik matore kornjače, ne dugovečne, nego samo matore. Užas! Kako ćeš tek stvarno izgledati za deset godina?! Ali nekih dana imaš zvezdu i ona blista iz tebe i svi ti govore kako super izgledaš, a ako imaš sreće da tada sretneš nekog ko te nije video deset godina, čućeš ga kako uzvikuje “pa ti izgledaš bolje sada, nego u srednjoj školi!”
Unutrašnji usponi i padovi, organske senzacije i emotivne refleksije celog života ucrtavaju mapu duše na tvom licu, a između tridesete i četrdesete otkivaš da sreća i tuga ostavljaju isti trag – od njih, lice zrači plemenitim sjajem bića. To su dva kristalno čista, istinska i autentična osećanja, koja dolaze iz tvoje suštine u potpunosti zasenjujući sve druge emocije, zamućene sitnom računicom ega, njegovim sebičnim porivima, sumnjivim motivima i ludačkim tripovima.
Mračna ili svetla strana, izbor zaista postoji
Sve one ljigave, poučne i mudre priče, o čašama do pola punim ili napola praznim, kao i o čašama meda i čašama žuči, odnosno, o ravnoteži između mraka i svetla, o izboru perspektive iz koje ćeš da posmatraš sve što ti život donosi i odnosi, tačne su. Ako se ukopaš u blatu izneverenih očekivanja, neostvarenih snova, nerealizovanih talenata i potencijala, nesrećne ljubavi i svih ostalih malih i velikih NE (nemanja, nedostajanja, nepostojanja, nepristajanja), biraš mračnu stranu. Crnilo je ton i atmosfera tvog života, koji iz nečije druge perspektive izgleda vrlo plavo, čak ružičasto.
Do četrdesete shvatiš da si ili dominantno srećna, ispunjena i zadovoljna osoba, jer tvoja perspektiva nije u bunkeru, nego gledaš stvari odozgo, svojim slobodnim duhom koji lebdi iznad ovozemaljskog šara, ili si pretežno nesrećna, neostvarena i nezadovoljna, jer ti je duša zarobljena u mrtvilu ove doline suza. I taman kad shvatiš da si srećna takva kakva si i da možeš da obustaviš sve potrage i da odahneš, ili da si nesrećna i da verovatno nikad nećeš biti srećna, kad već do sada to nisi postala, pa zato možeš da obustaviš sve potrage i da odahneš, pukne te spoznaja da je taj koncept sreće takođe marketinški trik, koji ti je uspešno ispraznio džepove, jer si kupovala sve što si verovala da će te usrećiti, ili učinti dostojnom sreće, ili ublažiti nesreću i da je najjeftinije bilo ono što si plaćala novcem. Za onu drugu, mnogo vredniju valutu, pazarila si iskustvo. I sad je tvoje, do kraja tvojih dana. Možeš da se bahatiš, pozivajući se na bogatstvo svog iskustva u svakoj oblasti i temi koja te zanima (ili koju prezireš) i da svima pričaš kako dobro i zlo ne postoje i kako tamna i svetla strana nisu dve zasebne polovine, nego jedna drugu čine, jedna se u drugoj odražavaju i obe su nam potrebne, zarad ravnoteže. Kao da to nije očigledno svakome ko je ikad video simbol jina i janga! Ali, ti živiš jin i jang, svesna da ponekad prevagne jedno, ponekad drugo i da sve što je tog trenutka aktuelizovano, sadrži u sebi i ono što nije. Mudrost, bato.
