Uzeli ste se, jer se volite i odgovarate jedno drugom i želite da delite život, ili ste, iz istih razloga počeli da živite zajedno, neopterećeni ozvaničavanjem. Uzbuđeni ste, a radost i strepnja se mešaju – kako ćete se snaći i kako će izgledati deljenje životnog prostora i svakodnevice. Pa, imate razloga i za radost i za strepnju – neka očekivanja se neće ispuniti, pa ćete se možda osećati razočarano, ali, zajedno ste u tome i prva godina zajedničkog života je vreme za koje ćete se upoznati mnogo bolje nego što ste do sada, čak i ako ste se godinama zabavljali. Psiholozi vam nude neke smernice, na osnovu iskustva brojnih parova, koji su upravo ove stvari iznosili kao važne, izazovne i razočaravajuće.
Različite navike
Neće biti lako da uskladite svoje navike, ili da prihvatite navike partnera, ali to je prvo što treba da savladate. Svako ima svoju rutinu, u kupatilu, kuhinji, dnevnoj sobi i možda ćete naći da vam je ova prva prepreka ogromna kao planina. Vi možda ujutru ne progovarate dok ne popijete kafu i navikli ste da se u tišini sabirate i “učitavate”, a partner možda odmah pusti muziku, uključi TV i spreman je na razgovor, šalu, zadirkivanje. Vama treba sat vremena u kupatilu, što, ako se spremate za izlazak iz kuće u isto vreme, njemu ne ostavlja mnogo vremena da se i sam spremi. Buku i tišinu je nemoguće pomiriti, a kompromisi takođe nisu prijatni – ili on neće uključiti sve uređaje kad ustane, već samo jedan (muzika ili TV) i neće pokušavati da razgovara sa vama, ili ćete vi jednostavno ustati sat vremena pre njega i provesti svoj jutarnji ritual u blagotvornom ćutanju i tišini. To je samo jedan primer, od mnogih svakodnevnih, koji se tiču navike uspavljivanja uz TV, držanja spuštenih roletni, odlaganje alarma (pa zvoni po pet puta, umesto samo jednom), ustajanja noću do toaleta (i preskakanja preko onog ko spava pored vas) i sličnih sitnica, koje u zajedničkom životu mogu prosto da dovedu do očajanja.
Važnost komunikacije
Da biste uopšte znali šta kome smeta, šta je kome potrebno, neophodno, nepodnošljivo ili prihvatljivo, morate o tome da razgovarate, da saopštavate kako se osećate i da jedno drugom pružate pažnju i razumevanje. Ako on mrzi vašu naviku zamračivanja, jer se oseća kao u tunelu, zagušeno i ne može da se opusti, on ne mrzi vas, nego ima neki drugi problem sa tim klaustrofobičnim osećanjem. Ako se vi gnušate jutarnjeg seksa, to ne znači da vam je odbojan partner, nego da ujutru imate neke druge potrebe i prioritete. Dakle, pričajte, objašnjavajte, tražite, predlažite, pokušavajte ovako i onako, usklađujte se i komentarišite kako vam ide – pohvalite jedno drugo za svaki pomak i prilagođavanje, izrazite zahvalnost za razumevanje i insistirajte na traženju uzroka nekog problema, sve dok ga ne rasvetlite. Možda smatrate da ste i do sada imali dobru komunikaciju, ali teme koje ćete pokretati u prvoj godini zajedničkog života razlikovaće se od onih do sada i možda će vam se učiniti žalosno banalne, ali zaista je potrebno da o svemu razgovarate.
