Iskustvo govori da se stvari u odnosu odvijaju onako kako su postavljene od početka – a u početku smo oduševljeni, razneženi, tolerantni i strpljivi. Kada nam se nešto ne sviđa kod partnera, nastojimo da to prihvatimo i da se prilagodimo, jer ne želimo da se sukobljavamo zbog gluposti. A kasnije, gluposti dobiju snagu, težinu i moć da nas izbezumljuju. Pa, ne moramo da nastavljamo tako, ali možemo da nastavimo. Ako postoje problemi koje nikada nismo imenovali, partner onda ne zna da oni postoje – možemo ih izneti na otvoreno i raditi na usklađivanju, postavljanju granica i kompromisima, iako smo počeli na “mekim” osnovama.
Šta je prećutni dogovor?
Ponašanje partnera koje vam smeta i čudno vam je, i koje se ponavlja, a vi se ne bunite – to znači da ste pristali na to da on nije u stanju da odredi tačno vreme kada ćete se videti i zato ste uvek napeti kad se spremate, ne znate da li treba da požurite, ili ćete čekati spremni još pola sata. Ne upoznaje vas sa svojim društvom i ne zove vas na druženja, vi ste isključeni iz toga, ali ne bunite se, jer je tako od početka. Nema ideju da posle ručka skloni sudove, uopšte, voli da bude uslužen i ne pokušava da se uključi… Hiljadu sitnica, koje vam na početku ne smetaju, koje zanemarujete, odnosno, prećutno na njih pristajete i koje polako postaju mane koje sve više smetaju. Ali kako sada odjednom da se pobunite, kad ste ih sve vreme prihvatali i niste ukazivali na bilo kakav problem? Osim toga, zar ljubav nije prihvatanje? Pa, to su situacije u kojima ste pristali na nešto što vam ne odgovara, napravili ste prećutni dogovor, koji vas sada sputava i kvari vam odnose, a ne uspevate da to iskomunicirate, jer nikada nije ni bilo na otvorenom. Jednostavno ste skliznuli u model odnosa u kome prećutno prihvatate partnerovo ponašanje i tretman koji vam ne odgovara.
