Ovo je jedna od zanimljivijih rečenica iz filma “Friends with Kids” u kome inače ima mnogo zanimljivih rečenica, jer se radi o vrlo zanimljivom konceptu – prijateljstvu, roditeljstvu i ljubavi, iznad konteksta partnerstva, zaljubljivanja i romantične veze. Slučajno sam (opet) gledala taj film, baš u periodu intenzivnog razmišljanja o prijateljskoj ljubavi. Bio mi je zabavan i kad sam ga nekad ranije gledala, ali sam ga svrstala u folder romantičnih limunada i nisam ni primetila te neke rečenice, koje su izgleda, od pravog limuna.
Večnoj tabu-temi muško-ženskog prijateljstva ovaj film daje najvažniju dimenziju, koja često izostaje iz rasprava o tome da li je i u kojim uslovima (samo ako jedno od dvoje ne oseća seksualnu privlačnost) moguće prijateljstvo između muškarca i žene.
Ljubav, naravno, o ljubavi pričam.
Nepartnerska ljubav je najdublje i najtrajnije iskustvo ljubavi koje imam i često sam o tome pisala, a često o tome razgovaram sa mojim prijateljima i prijateljicama. Sve moje bliske osobe, koje poznajem i volim veći deo svog života, imaju komplikovan status (uključujući i mene) – razvedene su, udovice, solo, ili u nekim nategnutim i nedovoljno definisanim emotivnim vezama. Pretežno svi imamo decu (ne sa svojim najboljim prijateljima) i razna iskusva sa raznim ljubavima, pre i posle roditeljstva.
U filmu, dakle, ona govori o tome kakva je zamka roditeljstvo proisteklo iz romantične ljubavi – zavoliš nekoga najviše na svetu, a onda rodiš dete i odjednom to malo biće voliš najviše na svetu i romantična ljubav gubi svoju svrhu i smisao. I kako da uopšte voliš nekog, a da ne propustiš roditeljstvo? Možda možeš da uživaš u romantičnoj ljubavi tek kad je sve to – brak i roditeljstvo – iza tebe. A prijatelj joj kaže: “Znači, ti hoćeš da budeš razvedena, sa decom, da bi našla ljubav!” Pa, iz moje perspektive, to deluje savršeno logično. A njima je bilo logično da sve to preskoče i da uđu u roditeljstvo kroz prijateljstvo.
