Život je pun bolnih lekcija koje ne možete da izbegnete – slomljeno srce, ranjena duša, bezvoljno i mučno probijanje putem punim prepreka, kome ne vidite kraj, beskrajan tunel, bez svetlosti na kraju. Ne možete da u nekim periodima života ne tumarate tim tunelom, u kome vreba vaš sopstveni strah. Duhovi prošlosti vaš plaše, neizvesnost budućnosti vas izbezumljuje, neizdrživost sadašnjosti vam ledi srce i svaki korak usporava malodušnošću i nesigurnošću.
Šta ćete raditi? Kako ćete se suočiti sa tim strahom, kako ćete osnažiti svoje srce, kako pronaći hrabrost da nastavite dalje, čak i beznađu? Neće se pojaviti niko da vas spase, da reši vaše probleme, da vas uteši i uputi i kaže vam šta da radite. Morate se sami postarati da sakupite krhotine svog sopstva, da iscelite svoju dušu i srce i pronađete smisao usred besmisla i bezumlja.
Da, možete imati podršku, razumevanje i saosećanje bližnjih, ali ni najbliskija osoba na svetu ne može ništa da uradi umesto vas, može samo da vas bodri da učinite sve što možete. Možete dobiti terapeutsku pomoć, ali posao terapeuta je da vam pomogne da zaronite u sopstvene mrakove i strahove i da bude uz vas dok tražite odgovore i da vam pomogne da shvatite da je sva snaga i moć isceljenja i razrešenja – u vama samima.
Samo vi možete sastaviti slomljene delove svog srca, isceliti povrede svoje duše i ujediniti se sa svojim bićem. To je vaša odgovornost, vaš zadatak i najverovatniji smisao vašeg života.
Nastaviti dalje – to znači, praviti greške i povređivati se, dok ne shvatite čemu vas te životne lekcije uče, dok ne prestanete da se opirete i prionete na učenje.
