Često smo skloni da mislimo kako je nemoguće pronaći dobro u onome “ko zna zašto je to dobro”, ali svaka situacija može se posmatrati na više načina. Uvek sami biramo šta ćemo u nečemu videti i kako ćemo reagovati na životne izazove. Čini se da nam se život polako vraća u normalu, ali možda neku drugačiju od one koju smo pre svega ovoga poznavali. Evo koje smo to lekcije savladali (i još uvek savladavamo) zahvaljujući pandemiji koja nas je privremeno “zaključala”, “usporila”, ali istovremeno mnoge od nas vratila sebi, svojim najdražima i svojoj suštini.
Odgovornost prema sebi i drugima
Neodgovornost prema prirodi više puta nas je tokom istorije puno koštala, ali možda smo sada na putu da razumemo da je nemoguće da živimo izvan prirode i ne brinući za druge ljude. Shvatili smo da je podjednako bitno brinuti o sebi i drugima i da je to, osim što je izraz istinskog čovekoljublja i plemenitosti, zapravo (uvek) naša dužnost. Osim toga, otkrili smo koliko sami možemo biti srećni ukoliko usrećimo druge- mladi ljudi bili su tu za one koji su bili bespomoćni u ovoj situaciji, umetnici su se borili svojom umetnošću, mnogi su pokušavali da svojim rečima, muzikom, empatijom, brigom i predanim radom, barem malo svima ostalima skrenu misli sa teškoća sa kojima smo se suočavali.
Život u trenutku i strpljenje
Ako smo nešto iz svega ovoga naučili, to je definitivno da se ne možemo vratiti u prošlost niti predvideti budućnost. Nije samo ova situacija ono iz čega smo videli šta zaista znači neizvesnost; život je već sam po sebi pun promena i često zahteva mnogo više prilagođavanja nego što to možemo da zamislimo. Shvatili smo da, verovali da smo spremni ili ne, život će nas “primorati” na prilagođavanje situaciji i napuštanje svoje udobne zone. Takođe, uvideli smo da je moguće fokusirati se na trenutak samo ukoliko to želimo- zaista možemo čitati knjigu ili virtuelno obilaziti muzej ne razmišljajući o tome šta nas sutradan čeka na poslu, zašto se neko ko nam se sviđa nije javio ili da li ćemo za deset dana otići na planirani izlet. Jer zaista, (uvek, ne samo tokom izolacije) jedino što istinski imamo jeste sadašnji trenutak. Provedimo ga pametno.
Vreme za sebe i svoje najmilije
Okolnosti pod kojima smo bili primorani da radimo naučile su nas da je ogroman deo posla moguće obaviti bez potrebe da napuštamo svoje domove, što nam ostavlja dovoljno vremena za sebe, ali i svoju porodicu, ljude koje nažalost, najčešće najviše zanemarujemo zbog poslovnih obaveza. Zapravo, shvatili smo da smo kod kuće često daleko potrebniji nego na bilo kom drugom mestu. Najviše našeg vremena i pažnje zaslužuje naša porodica, jer ona je tu i kada menjamo poslove, pravimo rizične korake u profesionalnom životu, menjamo se, rastemo i razvijamo, nižemo uspehe ili doživljavamo neuspehe. Ljudi koji nas vole i koje volimo su jedino što bi trebalo da bude konstantno.
