Maštaš o ljubavi, ali na čemu se zasnivaju ta maštanja? Na romanima, filmovima, bajkama, koje je iznedrila čežnja za ljubavlju, onom koja spasava, oslobađa, rešava sve probleme i daje životu smisao i stabilnost. Ali to nije posao ljubavi. Zato je ona u realnom životu faktor komplikovanja, besmisla i nestabilnosti, dok se pitaš šta ne radiš kako treba i zašto sve mora da bude tako teško i dokle više?!
Dok ne prihvatiš entropiju ljubavi – njen haos, koji je savršeno smislen i stabilan i na koji uvek možeš da računaš. Dok ne poželiš ljubav sa svim problemima i komplikacijama koje donosi, sa svim teretom, dilemama i bolovima, sa neizvesnošću i promenama. Dok ne počneš da čezneš za realnom ljubavlju, onom koja je neuredna i razmazana, poput slike koju je šaralo neko dete, igrajući se bojama i perspektivom, koju ponosni roditelj smatra umetničkim delom i drži je na zidu, radije nego remek-delo majstora.
Savršenstvo – ili tvoja očekivanja i zamisli o savršenstvu, stvaraju okvire. A ljubav izlazi iz svih okvira, briše granice i ruši zidove. I to je često bolno. Ljubav te poziva i proziva i izaziva. Na svakom nivou. Da daš najbolje od sebe, da se suočiš sa onim najgorim u sebi, da shvatiš odakle dolazi i najbolje i najgore, da se suočiš, da oprostiš, da istraješ.
Ljubav je neudobna – žulja te tamo gde očekuješ da ti bude komotno, ukida stege tamo gde se sa njima osećaš ugodno i tera te da razbijaš glavu nad pojmovima i praksom slobode i pripadnosti i da pronalaziš načine da ih spojiš i objediniš. Ljubav te ogoljava i ostavlja izloženom i ranjivom i uči te da se u toj poziciji ne osećaš ugroženo, da se ne braniš i ne štitiš. A taj trening je težak i stresan, do tačke pucanja.
