Naramenice, centralni motiv mode 80-ih godina, ponovo se vraćaju. I ja ne znam kako se osećam po tom pitanju. Da, nije ovo prvi put da su doživele comeback, i da, nije kao da sam odrastala u eri 80-ih, ali nešto kod preterano širokih ramena u meni izaziva blagu nelagodnost, kako kod ženskih tako i kod muških modela. Jednostavno, ta vrsta “kockaste” siluete ostala mi je karakterno vezana za prošlost i svaki put kada vidim naramenice deluje mi kao da pre gledam ljude iz filma nego stvarne osobe.
Ipak, možda grešim i to je samo moj lični stav, jer, očigledno, naramenice iznova nalaze način da postanu trend među it devojkama – ove sezone kao dodatak klasičnim majicama bez rukava. I razumem, istorija naramenica kreće iz sporta, gde su korišćene kao zaštita za telo, zatim postaju simbol muškosti, a zatim – u ženskim modelima simbol jednakosti i toga da žene mogu biti podjednako uspešne kao i pripadnici suprotnog pola. Naramenice na svojstven način predstavljaju feminizam. U tom, ne toliko vizuelnom, već simboličnom smislu, mogu da razumem povratak ovog trenda. Doduše, trendovi dolaze i prolaze, i iskreno, ko pomišlja kakva simbolika stoji iza svakog odevnog komada koji se pojavi u radnjama?
Iako naramenice stilski najviše vezujemo za 80-e, one su se prvi put u ženskoj modi pojavile u ready to wear kolekciji Else Schiaparelli za jesen/zimu 1931. godine, a popularizovala ih je glumica Joan Crawford. Nakon toga, u godinama rata koje su usledile – naramenice se pojavljuju u muškoj i ženskoj radnoj odeći i simbolizuju jednakost u poslovnim ulogama (iako jednakost nije još uvek zaista postojala). U ovim godinama, ipak, važno je naglasiti da naramenice nisu bile ubačene u verziju “muškog klasičnog odela” namenjenog za žene, već su bile deo ženskih kompleta sakoa i suknji, i iako su proširivale ramena – celokupna vizuelna silueta ostajala je pre svega ženstvena.
