Pametni su oni koji razumeju kako nešto radi i umeju da rastavljaju i sastavljaju – u tom smislu, verovatno jesam malo pametna, pošto sam luda za razumevanjem sastavnih delova. Moja strast se odnosi na uzroke, motive, potrebe, ono što ljude pokreće (ili zaustavlja) da urade (ili ne) ovo ili ono. Posmatram i proučavam sebe, koliko i sve druge, stalno, u svakoj akciji i interakciji. I kad kažem ono što zapažam, ispadnem bogznakako pametna. U poslednjih mesec dana sam čula mnogo komplimenata upućenih mom mozgu. Mora da mi sise više nikome ne bodu oči, kad je mozak najzad došao do izražaja. Ćutke prihvatam te komplimente, jer nerado prihvatam ono što mi ne pripada.
Moja mera pameti nije ona kojom se pamet inače meri. Moj IQ nije nešto izuzetno visok, moje akademsko obrazovanje je tek srednje, moja plata je prosečna. Dobar mi je smisao za humor, ali nije bolji od onog koji imaju neki briljantni umovi sa kojima volim da brainstorming-ujem. Ipak, kad nešto kažem, to ima težinu. Zato što je obično istina. A istina ne dolazi iz mog mozga, nego iz uvida u uzroke, motive, potrebe, koje ponekad imam trenutno. Tamo gde bi neko upotrebio svoj analitički i logički um, ja ga koristim samo kao prijemnik i odašiljač, kao instrument koji transforimiše moj osećaj, intuiciju, energiju, pažnju i razumevanje u misao koju izgovaram. Da je do razmišljanja, ta moja pamet ne bi nikad došla do reči.
Pretežno ne razmišljam, samo provodim i transformišem. Znam i po tome koliko mi je naporno kad nešto moram da mislim. Ostavila sam razmišljanje kao što neko ostavi pušenje – pa mi sad smeta dim.
