Da li ste se našli u situaciji da ne shvatate zašto neko nije spreman, za vas? Kako ne vidi sav potencijal i mogućnosti budućnosti, koji je vama vidljiv savršeno jasno? Pa i ako ne vide, zašto ne bi rizikovali i odvažili se, zašto ne žele ni da pokušaju? Jer nisu spremni? Kakav odgovor! Kako da poverujete u njega, ako to znači da treba da izneverite svoj osećaj?
Ali to nije situacija ili-ili. Ne morate izneveriti svoju unutrašnju sigurnost, svoju spremnost, svoje uverenje da znate šta želite i kako bi to moglo fantastično da se ostvari. Vi sebi dajete tu šansu, jer ste do nje dospeli kroz duševne muke, emotivno čistilište i psihološko oslobađanje. Uradili ste toliko toga i bilo je teško. I trebalo je vremena. Osoba koju ste prepoznali kao nekoga ko ima taj isti potencijal, još nije stigla na to mesto, na kome se vi nalazite i sa koga sagledavate stvari na taj način. I znate šta? Možda neće ni stići. Ne, za vas. Možda su joj potrebne još godine tavorenja na sopstvenom dnu, pa još godine prolaska kroz muke čistilišta. I još, za integraciju i oslobađanje.
Kada biste stvari posmatrali matematički, da li biste bili spremni da nekoga čekate pet, deset, petnaest godina? I metafizički, da li biste gurnuli tu osobu u rizik, u iskustvo kome nije dorasla, da biste ubrzali njen razvoj? I kada bi ona to zaista uradila, odvažila se, rizikovala i uskočila, izvesno je da bi u jednom trenutku morala da se pomeri od vas, da sama prođe kroz neke procese i iskustva. Možda bi vam bila zahvalna (posle dosta vremena, kad bi shvatila u kakav ste je poduhvat uveli), ali najmanje su šanse da bi ostala sa vama, da vam tu zahvalnost iskazuje. Jer, nije spremna.
