Budite uvek vrlo pažljivi u odnosu prema drugima, vodite računa kako reagujete, kako tretirate neznance (ali i prijatelje i sve bliske osobe), jer će vam se svako neadekvatno ponašanje vratiti kao bumerang. Ponekad, to se dešava brzo i rešava se za života, a ponekad, vaši postupci stvaraju karmičke čvorove i dugove koji vas vezuju za ovozemaljski život na najneprijatnije načine.
Karma je nepristrasna sila, na koju treba da računate. Na kraju, svako dobija ono što zaslužuje, bez vremensko-prostornog ograničenja, a to često, u tekućem životu i sadašnjem trenutku, deluje kao strahovita nepravda. Neko pati i nastavlja da pati i ništa mu ne ide, a divna je osoba i verujete da zaslužuje sve najbolje i neshvatljivo je zašto nikako nema sreće. I ta osoba se pita “šta je zgrešila Bogu” i šta god činila, ne uspeva da pohvata konce svog života i da se na neki način sredi i postigne neku stabilnost i kontinuitet. U očajanju, počinje da se ljuti na sebe i bogove, da smatra da je ukleta i nastavlja da se tetura kroz život povijena pod teretom koga ne može da se oslobodi. Neki poznavalac bi u tom teretu video karmičke dugove, a možda i načine na koje oni mogu biti vraćeni. Ali, obični ljudi koji pojam karme koriste samo da bi opisali neopisivo, koje ni sami ne shvataju, mogu da urade za sebe bar toliko da ne stvaraju i ne gomilaju lošu karmu.
U ovom životu, u ovim okolnostima, sa ljudima kojima ste okruženi, možete imati korektne i kvalitetne odnose, koji olakšavaju svaki teret, poznat i nepoznat, shvatljiv i neshvatljiv.
Nije teško. Nemojte učestvovati u toksičnom ponašanju drugih i nemojte se ponašati toksično. Sigurno vam neke stvari padaju na pamet – ogovaranje, sebičnost, nevođenje računa o nečijim osećanjima, laganje…
Obično, takozvano kućno vaspitanje, trebalo bi da vam je dalo sasvim dovoljnu obuku za korektno ponašanje prema drugima, ali ponekad to nije tako, pa morate vežbati praktikovanje ljubaznosti i velikodušnosti. Počnite sa onima koji su dobri i ljubazni prema vama – to je najsigurniji i i najbezbedniji teren, a često baš na njemu grešimo. Uzimamo nečiju predusretljivost, ljubaznost i dobru volju zdravo za gotovo i umemo da budemo arogantni i uvereni da su nam te osobe uvek na raspolaganju – pa se naljutimo kad nisu, ne razmišljajući o tome da i one imaju trenutke kada im treba pomoć, ili kada im sva njihova energija treba samo za njih, jer prolaze kroz neki izazovan period.
