Bilo ti je potrebno mnogo snage, koju si skupila posle mnogo preispitivanja i kolebanja, da izađeš iz veze, koja možda i nije bila toksična u smislu da te ugrožava, ali je postala sputavajuća i u njoj si počela da stagniraš i da se loše osećaš. I dalje često razmišljaš o tome da li je trebalo da se više potrudiš, ili da budeš tolerantnija, jer je raskid težak i treba dosta vremena da se u potpunosti isprocesuira i preboli. Ovo su znaci da ti baš dobro ide i da si donela pravu odluku.
Osećaš se kao da ponovo upoznaješ sebe i tek sada shvataš koliko je vremena prošlo otkad si zapravo imala vremena da se baviš sobom, da razmišljaš i istražuješ. Kao da si zaboravila ko si, dok si bila deo partnerskog odnosa.
Prazni momenti u danu (i noći) koje je ranije ispunjavalo prisustvo partnera, prestaju da budu neprijatni. Počinješ da uživaš u svom miru i komforu, u činjenici da nikome ne moraš da se prilagođavaš, ni u jednom trenutku.
Ipak, nedostaje ti neko za razgovor, u bilo koje doba. Ali sada možeš da pozoveš drugaricu i da pričate po sat vremena, a da niko ne prevrće očima i pokazuje da je zapostavljen, ili da se “kuckaš” sa nekim satima, ako ti to odgovara.
Kad pomisliš na budućnost, shvataš da ona sigurno neće biti onakva kakvom si je do skoro zamišljala i možda ne možeš da zamisliš šta bi to trebalo da se dešava nadalje u tvom životu. Ali, osim trenutne teskobe, prosto osećaš talas svežeg vazduha, koji te poziva da ga udišeš punim plućima.
Počinješ da shvataš šta želiš, šta voliš, šta ti se sviđa, čemu posvećuješ vreme, šta čitaš i gledaš – bez konsultacija i uticaja. Možeš da gledaš treš serije i filmove i da te niko ne zeza kad počneš da plačeš i da se ne stidiš zbog svojih tajnih kič poroka.
