Mentalno zdravlje je ključno, a u današnje vreme toliko ugroženo, da je prepoznavanje njegovog značaja veoma uznapredovalo. Ali, o njemu se ipak ne govori dovoljno. A kad se osećate poljuljano i nestabilno, kad dođete dotle da ne možete da se oslonite na sebe, na svoj razum, svoju procenu, svoju snagu da delujete, tada ste uplašeni i zarobljeni, mislite da ste poludeli i treba vam nešto za šta ćete se uhvatiti. Potrebna vam je pomoć, ali pre svega, potrebno vam je saznanje da niste jedini ko se tako oseća i da se mnogi mladi zdravi ljudi osećaju isto kao vi. Savremen način života ne podržava duševno zdravlje, ali savremeni alati za servisiranje mentalne stabilnosti postoje i dostupni su vam.
Morate znati da ne možete sve sami i da vam u nekom trenutku treba pomoć, da biste mogli da nastavite sami. Tako funkcionišu ljudi – možete pomoći nekom drugom, na način na koji ne možete da pomognete sebi, ali zato možete takvu pomoć dobiti od nekog trećeg. A ovo su znaci da je vreme da tu pomoć potražite.
Osećate se preplavljeno životnim obavezama
Nemate snage da izađete na kraj sa svim zahtevima. Na poslu ste rasejani i često grešite, osećate se premoreno i ne uspevate da se odmorite. Kod kuće vas čekaju druge obaveze, sa kojima takođe ne uspevate da izađete na kraj. Sve je previše naporno i zamorno, sve je dosadno i iscrpljujuće i stalno se pitate zašto se uopšte trudite i kako bi bilo da jednostavno prestanete, da dignete ruke od svega, jer vam je svega previše, a pri tom je sve besmisleno.
Udaljavate se od porodice i prijatelja
Povlačite se u sebe, prestajete da se družite sa dugogodišnjim prijateljima, izbegavate njihove pozive na druženje, ne javljate se na telefon, ne odgovarate na poruke i stalno im nudite blede izgovore. Zapravo, izbegavate svaku interakciju, koliko god možete, povlačite se iz života i nadate se da ćete postati nevidljivi – da niko neće primetiti kako nestajete.
Nesrećni ste
I svi oko vas to primećuju, iako ih stalno lažete i kad vas pitaju šta se dešava i kako ste, odgovarate da ste dobro, da ste preopterećeni poslom i da vam samo treba da se odmorite. Bliski ljudi i oni koji vas viđaju svaki dan primećuju taj napregnuti izraz na vašem licu, osećaju da nešto nije u redu i ne uspevaju da vam se približe, jer im to ne dozvoljavate. Ali vi ste toliko nesrećni, a ne znate zašto. Jedino možete da se zatvorite i odsečete od svih i da plačete. Kad više ne možete ni da plačete, onda počinjete da se osećate otupelo – i to je ono najgore. Kao da se varnica života u vama gasi, a vi nastavljate da živite bez nje.
