S jedne strane, rutina je neophodna, jer predstavlja dnevnu strukturu i organizaciju života. Ali, rutina istovremeno preti da te zarobi u tesnoj zoni komfora, tako da počinješ da se osećaš rastrzano. Ne želiš da odbaciš svoje navike i menjaš organizaciju, a želiš nove i uzbudljive stvari. Nisi spremna da napustiš udobnost svoje rutine, a nisi ni zadovoljna. Ako si uhvaćena u ovom procepu, verovatno prepoznaješ ove znake:
Vraćaš se starim navikama
To nije izlaženje iz zone komfora, ali jeste neka promena. Počinješ ponovo da radiš neke stvari koje si već prevazišla, kao da težiš da se vratiš na staro i počneš od početka. Na podsvesnom nivou, donekle postižeš taj osećaj, ali svesna si da ti uopšte ne treba da ponovo pušiš, ili da zameniš noć i dan, da igraš igrice na telefonu umesto da vežbaš, da provodiš vreme uz TV, umesto da izađeš u šetnju… Posmatraš sebe i vidiš da se od toga ne osećaš bolje, jer ne napreduješ, nego nazaduješ.
Dani prolaze bez postignuća
Jedan dan je isti kao i drugi, svaki vikend je isti kao i prethodni. Niti si nešto postigla tokom radne nedelje, niti si se odmorila, osvežila i napunila energijom tokom vikenda. Prosto se pitaš zašto ujutru uopšte ustaješ iz kreveta, kad nemaš nikakav učinak i postinuće.
Odrađuješ
Više ni u čemu ne učestvuješ sa punom pažnjom i voljom, ne ulažeš strast ni u šta što radiš. I dalje radiš sve što treba, ali to te zamara i zapravo, sve samo odrađuješ. I posao, i druženja i ljubavne odnose. Sve radiš automatski i zato što je to bolje nego da sediš sama sa sobom i pitaš se kako si dospela dotle da ti je sve dosadilo i šta uopšte hoćeš od života.
Osećaš kao da si izgubila smisao
A možda nikada nisi ni pronašla pravu svrhu svog života. Možda je sve ionako besmisleno, pa ne treba ni da se trudiš na pronalaziš neku svrhu. Malodušna si i ogorčena, a da ne znaš tačno zašto. Osećaš da više ne možeš tako, a bojiš se da pogledaš dublje u sebe i da se zapitaš šta je ono što stvarno želiš i što bi te oživelo. Jer duboko u sebi znaš da ćeš morati da iskoračiš iz svoje zone komfora i da mnogo toga promeniš u svom načinu života, kad nađeš odgovor na ta pitanja – zato ih i ne postavljaš.
Ničemu se ne raduješ
Pokušavaš sa stvarima koje su te uvek radovale. Da kupiš sebi knjigu koju si dugo želela, da slušaš omiljenu muziku, da se baviš svojim hobijima, uređenjem doma, kućnim ljubimcima. Ali pošto ne učestvuješ srcem u svemu tome, nema ni radosti. Očigledno, sreća nije spolja, u stvarima, aktivnostima i bićima koja te okružuju, već u tvom angažovanju, u tvom doživljaju.
