Ne morate imati neki poseban razlog da vam život izgleda besmisleno, da vam sve bude teško i da se osećate grozno. Možda ste loše sanjali. Možda je dan sumoran. Možda su hormoni. Možda vas je nešto “stiglo”. Možda već dugo čekate, a ništa ne stiže. Možda je neka kombinacija svega toga i još koječega, a nije ni važno šta je tačno. Važno je kako se osećate u ovom trenutku. A vi se osećate grozno. Iscrpljeni ste. Dosta vam je pritiska i stresa. Kosa vam je užasna. Ne pronalazite ništa zbog čega biste se radovali ili osetili zahvalnost (iako osećate obavezu da pokušate, jer, morate misliti pozitivno, to je valjda, osnovno), čini vam se da je sve što ste postigli ništa, sve što ste dali drugima uzalud, sve dokle ste stigli u radu na sebi bezvredno. Jer ne uspevate da prebrodite malodušnost i bezvoljnost i nije vam ni do čega. Sve je osrednje, bljak, nedovoljno, promašeno. Tako se osećate.
Ali hej, sećate li se prve lekcije o ljubavi prema sebi?
Prihvatite sva svoja osećanja. Prigrlite ih, osetite ih. Neka vas preplave. Imate puno pravo da se osećate grozno i da mislite grozne misli i da prezirete sebe i svoj život iz sve snage. Ali učinite to iz sve snage. Ako ste već na dnu, ukopajte se još dublje, možda postoji duplo dno, koje još niste istražili. I, ako probijate dno, radite to glavom, to je nabolje tupo oruđe da probijanje tvrdih površina. Gledajte sebe kako se ukopavate, kako razbijate glavu, kako biste da izađete iz svoje kože i da se stvorite, ako može, nigde, da se razredite u vidu apsolutnog nepostojanja. Sve vam se smučilo, a sami sebi ste se najviše smučili. Odlično. To je znak da radite sve kako treba. Upotrebili ste sva sredstva – osudu, osećanje krivice (što ste se opet zaglavili, a trebalo bi da već znate bolje), što uopšte niste dospeli tako daleko u ljubavi prema sebi, kao što ste mislili, što ste tako glupi, jer ne uspevate da iskoristite tu vajnu pamet koju ste sigurni da imate, strah da ćete ostati tako zaglavljeni i da nikada ništa nećete do kraja spoznati, da ništa značajno nećete učiniti, da ste već doživeli sve što se imalo doživeti i sada vam predstoji samo mučno trpljenje života, do nekog još mučnijeg kraja.