Žene su oduvek bile inspiracija umetnicima kada su stvarali. Zbog njih su se pisale najlepše i najtužnije pesme, osvajala carstva, oslikavala najlepša platna i svirale najlepše note. Šta je to u ženi što probudi muškarcu želju za stvaranjem? Nekad ih žene inspirišu i mnogo pošto napuste ovaj svet. Motivom “mrtve drage” u književnosti, pisci poput Bodlera, Poa, Petrarke kao i našeg Branka Miljkovića, ostavili su neobrisiv trag u beskraju.
Kao što je Petrarka imao Lauru za inspiraciju, Dante Beatriču, Laza Kostić Lenku, a Jesenjin Isidoru Dankan, tako je i Salvador Dali inspiraciju za svoje stvaralaštvo nalazio u njegovoj muzi i životnoj saputnici, Gali Dali. Kao i većina žena koje inspirišu, i Gala je bila ekscentrična. Možda ćete, kao i ja, kada se malo više udubite u njihov život koji ćemo vam sada ispričati, uvideti da je to bila sve, samo ne ljubav.
Dali nije bio prvi umetik kojeg je inspirisala
Pre nego što je postala Gala Dali, ona je bila Gala Elijar. Još kao devojka je sa 19 godina napustila rodnu Rusiju i otišla u Švajcarsku da se leči od tuberkuloze. I tada je bila ambiciozna i znala je da iako nema talenat da stvara, ima talenat da probudi stvaralaštvo. U Švajcarskoj upoznaje mladog francuskog pesnika Pola Elijara, koji se zaljubljuje u nju na prvi pogled. Baš u vreme kada su se oboje izlečili i putevi su im se razdvojili jer su se vratili svojim domovima, izbija Prvi svetski rat. Gala, očajna što joj je budućnost koju je želela za sebe izmiče iz ruku, piše stotine pisama svom dragom i predlaže mu da tokom rata, dok je on na frontu, pređe da živi kod njegove mame u Pariz. Sela je u voz sa jednim koferom, i nikad se više nije osvrnula niti videla svoju porodicu. Emocije su za nju bila sporedna stvar i sredstvo kojim se dolazi do cilja. Rađa ćerku Ceciliju 1918. godine, kojoj nikada nije pružila majčinsku ljubav jer je smatrala da ona ne treba da bude roditelj. Brak sa Polom je bio sve samo ne konvecionalan. U svoju vezu su doveli i njegovog najboljeg prijatelja, Maksa Ernsta, i njih troje su imali vezu o kojoj je ceo Pariz pričao. Pol je bio predstavnik prve generacije Francuske nadrealističke poezije na čije je sastanke često išao i na kojima je Gala uvek tražila bude pristutna, iako nisu blagonaklono gledali na prisustvo žena.
