U svetu postoji industrija samopomoći, koja mlati silne pare i stalno sve više zarađuje. Ljudima je potrebna pomoć, svi žele da rade na sebi, da se razvijaju, da se probude, da dosegnu duhovnost, da pronađu utehu u sigurnosti da postoji nešto veće što nas sve obuhvata i da život ima smisla, čak i onda kada mi taj smisao ne umemo da pronađemo i praktikujemo. Samopomoć se obično propagira kao laka i svakome dostupna – i jefitna. Za razliku od stručne pomoći, koja u svačijoj glavi izaziva razna preračunavanja – zar moram nekome da plaćam, da me sluša šta pričam, zar sam zaista u tolikom haosu, ako krenem na terapiju, da li će se to ikada završiti… Da ne pominjemo pomisao na osudu okoline (makar i prećutnu), jer ako ideš kod terapeuta, onda sigurno sa tobom nešto nije u redu.
Zato je tako popularno biti “sam svoj majstor”. Međutim, za praktikovanje samopomoći, za upotrebu alata kojima se tu barata, potrebno je mnogo više samosvesti nego što obično imamo, ili što uopšte pomišljamo da nam je potrebno. Kako ćemo sagledati svoje “ego tripove” ako nam svest već nije na dovoljno visokom nivou, da prepoznaje i razlikuje strukturu ličnosti od bića, da uviđa obrasce i proniče do dna uzroka, iznalazi momente i životne periode kada su mehanizmi instalirani ili usvojeni i čime ih treba zameniti, jer su prevaziđeni.
Zaista, biti “sam svoj majstor” za samopomoć, isto je kao pokušavati da odradite vodoinstalaterske, stolarske ili električne radove u kući, uz pomoć uputstva za upotrebu alata i nekoliko tutorijala na Jutjubu. Morate “imati ruku” izvesnog iskustva u radu na sebi, snažnu intuiciju, još snažniju volju i spremnost da se suočavate sa svojim okorelostima, da odbacujete i prevazilazite svoja uverenja (čak i ona koja uopšte ne dovodite u pitanje, jer ste sigurni da su autentična i da ste to vi sami), morate biti spremni da sretnete svoje strahove, upoznate se sa njima u mraku i nastavite dalje i dublje u mrak. Morate biti vrlo hrabri. Morate prevazilaziti i otpuštati. I morate realno vrednovati učinak svog rada na sebi. Jer, lako se može desiti da vam rad na sebi postane zamena za realan život i da se strastveno bacate u kojekakve discipline i eksperimente, dok se kvalitet vašeg života ne menja nabolje, ili čak opada. Kada se zaista osvešćujete, onda to i materijalizujete. Osećate se bolje, imate svoj mir, osećate se rasterećeno, oslobođeno, osećate prisustvo jasnoće i lakoće. A ta osećanja se manifestuju u realnom životu kroz milion praktičnih stvari – dobijate bolji posao, ukazuju vam se prilike da više zaradite, dobijate veću slobodu da se kreativno izrazite, vaši odnosi sa drugima postaju dublji, prisniji, radosniji, vaši bližnji se takođe razvijaju i napreduju i događaju im se dobre stvari. Kad vi pokrenete i podignete svoju energiju, rezultati su vidljivi i u vašem životu i u životima onih koji su sa vama blisko povezani.
U tom smislu, samopomoć može postati zamka, u koju rado i voljno uskačete, bežeći u imaginarni svet u kome se nalazi “nešto više”, koji je emotivno i psihološki intenzivan i predstavlja utehu i zamenu za realan život u kome je sve teško, naporno i puno prepreka.
