Osobama koje su veoma osećajne i saosećajne, empatama, onima koji vole duboko i brižno, granice su važnije nego drugima, zato što im je tako teško da ih postave i održe. Emotivni sadržaji, sopstveni i tuđi, nemilosrdno ih preplavljuju i mogu ozbiljno naškoditi njihovom zdravlju i stabilnosti, ukoliko se ne zaštite. Paradoksalno, najdelotvornija zaštita im je potrebna pred onima koje najviše vole i sa kojima imaju najdublje odnose. Za njih ne važi zdravo pokazivanje ranjivosti, jer oni ne moraju prevazilaziti unutrašnje zidove, povezivati se sa osećanjima i pokazivati ranjivost, da bi se sa nekim povezali. Oni polaze od ranjivosti – ranjivost je kod njih transparentna, ničim prikrivena, oni su izloženi i zato moraju krenuti obrnutim putem. Umesto otvaranja, moraju naučiti da se ograde i zaštite svoj svet.
Kada nemaju granice, ili one nisu stabilne, ili ne umeju da ih održe i da se iza njih povuku, osobe koje duboko vole i duboko saosećaju, predate su na milost i nemilost drugima – a oni obično nemaju milosti, kad na njih obrušavaju težinu svojih osećanja, svoje gorčine, povređenosti, nesreće. Njima je teško i ne pomišljaju da time nekog povređuju, samo žele da se rasterete i osećaju bolje. U životu osetljivih i empatičnih, nema dana kada se neko na njih ne obruši na taj način. Svet je dovoljno strašan, da ih snabdeva tragičnim pričama u svakoj sekundi, a oni osećaju i proživljavaju svu ljudsku patnju. Međutim, ovo se delimično može kontrolisati, isključivanjem suvišnih informacija, negledanjem televizije, izbegavanjem svih uznemirujućih sadržaja. Ali kada neko u bliskoj okolini pati, to se ne može izbeći, odgurnuti i zanemariti i zato su oni otvorenog srca često iscrpljeni, prosto zgaženi i zgromljeni kontaktom sa ljudima.
Ako se prepoznajete u ovoj priči, verovatno sa uzdahom razmišljate o ljudima koji vas okružuju i onima koji vas iscrpljuju i ne morate mnogo da se prisećate, jer ste se tako osećali juče, ili se sada tako osećate. Imate odabran krug bliskih prijatelja, koji su za vas tu, kao i vi za njih, koji vas vide, vole i poštuju i sa kojima ste podelili mnogo radosti, pored svega ostalog što ste takođe podelili. Ali, ima i onih koji ponekad iskorišćavaju vašu otvorenost, velikodušnost i saosećajnost, koji vam ne uzvraćaju ljubav koju im pružate i koji nisu svesni da ste vi toga svesni – ili ih nije briga i o tome uopšte ne razmišljaju. Dakle, sigurno volite neke dobre ljude koji vole vas, a volite i neke sebične, koji brinu samo o svojim osećanjima i kojima nedostaje empatije. Poznajete toksične odnose iznutra, jer ste se duboko bavili njima, nastojeći da prodrete do suštine i da pronađete način da takav odnos iscelite, da ga transformišete svojom ljubavlju i brigom i – nikad vam nije uspelo. A to vas boli, jer znate da su takozvane toksične osobe nesrećne, zatvorene u svom egu kao u kavezu, dok duša u njima vapi za oslobađanjem, prožimanjem, toplinom. Vi se obraćate duši i biću i činite to svojom dušom i bićem, ali komunikaciju ne možete sprovoditi samo na nivou duha – na nivou ega, ona je jednosmerna, frustrirajuća i povređujuća.
Koliko god dajete nekome ko ne ume da primi, ko ne oseća zahvalnost i ne uzvraća ljubav, ne uspevate da doprete do njega i da se povežete onako kako znate da možete i kako želite. Zato ste verovatno već i sami shvatili da nekako morate da se zaštitite od upadanja u takve odnose, da morate postaviti granice i ne dozvoljavati drugima da ih pregaze – jer to je kao da gaze po vašem srcu, što su mnogo puta i uradili.